Prosvetni glasnik

К 0 В Ч Е Ж и 'И

409

била 1889. годиие у Лондону, а друга 1893. у Сеи Лују. Било је изаслаиива из Сједињених Држава, из Кападо, Њуфундланда, Иидијо, Аустралије и Иовог Селанда, из Француске, Немачке, Аустроугарсве, Италијо, Гусије, Норвешке, Шведске и Данске, а оснм тога из Лондона и других долова Сједињене Краљевине. И Хавај, Јапан и Цејлои су били застуиљени. Из Номачке је био гроФ БерншторФ и то на челу читаво груие иознатих стручњака. Свега је било 2200 посланика, који су застуиали 2 1 / 2 милиона учитеља и 25 милиоиа ученика. 11а томе со збору видело, да у Енглеској и Балису има сада 43.000"недељних школа, 613.000 учитеља и 6,840.000 ученика ; у Шотланду 6300 школа, 64.000 учитеља и 713.000 ученика; у Ирлапду 3.600 школа 28.000 учитеља и 319.000 ученика. Један дрнац говорник обавестио је скуп о своме раду међу аморпкаискцм црицима. Од 7,000.000 црнаца живи у Сједињоиим Државама 1,000.000, урачунавајући ту и 3,000.000 децу у јужним државамп, и скоро 2 3 | 4 милиона н>их су члаиови једне цркве. У редовне школе уиисано је 2 милиоиа деце, што је доста жалосно, иа ииак у недољним школама има само 600.000 доце. Даље је извештена копфоренција, да у Италији, у нркос свима пргирекама, 15.000 доце посећују иротестанске иедсљне школо. У Јаиану има 901 недољна школа, а број је учсиика у њима иорастаоје последњо године за 4000. -тПРОСВЕТНИ ЗАИИСИ Иедесетогодишњица Змаја Јована Јоваповпћа. — Ово годино навршило се иола столоћа, како је иочео иевати наш омнљоии и ирослављеии народни песник Змај Јован Јованотћ. На дан у очи Видова дапа, ове годнне, свечано јо прослављена недесетогодишњица Злајева у Загребу, где со Змај у носледњо доба настанио. Свочапост је била 13. Јуиа. Тога дана изаслапици свих срнскнх крајева искуиили су со у срнској школи и одатле су отишли у цркву где јо била. свечана служба и благодарење. Из цркве сви су отишли у нарочито нринремљену дворану и ту јо одржана свечана седница свих изасланика. Брво јо про®. Апдра Гавриловић ирочитао своју студију о иојезији песника славл.еника, отиевана је Змајевка, па су онда изасланици редом поздрављалп великога иесиика нашег. У два часа по иодно био јс банкет па коме јо бпло нреко иот стотина гостију. На банкету су било много здравицо у част и славу слављеиика несиика. Сви српски листови узели су леио учешће у Змајевој прослави. Уредипци Зоро и Бранкова Кола приредише п нарочито свечано бројеве у споменицу великога посннка. Миоги сувремонпци и позиапици Змајеви овом нриликом изиешо до коју лену цртицу из жпвота Змајева. * Катедра Механике у гехничкоме Факултету Велике Школе. — У техничкоме Факултету Белпке Школе уиражњена јо катедра Мехинике. Сви којн жело комиетовати за ову катедру, ваља да се јаво са евојим сведоџбама мииистарству нросвете и црквених послова најдаље до 30. августа ове године закључно. 11РООВКТ11И ГЛАСНИК 1899. г.

Ирема члану X закона о измонама и донунама у .закону о устројству Белике Школо од 22. октобра 1896. године, комиетенти у својим нријавама ваља да се изјасие за коју со врсту нроФесора јављају. * Јавна Библиогека у Крагујевцу. — Још од 14. јуиа 1866. годипе иостоји у Крагујевцу Јавна ВиблиоШка, у којој врши дужност библиотекара један од наставпика там, гимназије. У њој је сада велики број књига и листова на нашем и страним језицима. Сво до почетка ово школске годино оваје библиотека била спојона са наставничком књижицом там. гимиазије. Сада јо потиуно одвојена и добивен јо засобан кредит од 600 дипара за набавку и новез књига. У 1898.—-99. школској годиии прииовљоио је за крагујевачку Јавиу Библиотеку 332 дела, и то : куиовпном 84, иоклопом 42 н од Државне Штампарије 202 дела. 0 куиовинн књига одлучује нарочитн одбор, у коме су директор крагугевачко гимназије, два иаставпика из то школе и библистекар. У овој години одбор јо при куповипи књига имао у виду ширу публику, те су купљена дола махом из нашо оригииалпе и преводне белетристико и пз поиуларие и иоучно књижовности. У последњој години узајмљепо је на читање из ове Библиотеке 1036 дела, која су по струкама овако раздељене: енциклонодија 182, општа Филологија 13, словепска ФИлологија 19, класичпа Филологија 12, лепа вњижевност срнска и хрватска 264, лона књижовност словенска 101, лена књижевност страпа 178, нсторија књижевности 20, богословска књпжевност 3, филосоФија 26, педагогија 26, државне науке 15, право 10, етнограФија н геограФија 25, историја општа 46, исгорија еловенска 5, математика и астроиомија 18, природне пауке 61, медицина 1, техника 3, уметност 8. Од тих књига било је на језнцима: срнскоме 857, немачкоме 89, Фравцускоме 71, рускоме 15, чешкоме 2 и латинскоме 2. Књнгама се служило 131 лицо, п то 116 мушких и 15 женских. По занимању узајмљивали су на читање: трговци и занатлије 58 књига, учнтољн и учитељицо 96, иаставппци среЈ,њих школа 311, офицнри и војници 151, остали државни и општински чиновници 65, ученици средњих и стручних школа 416, ученици Велике Школе 39. У овој годиии био је библнотекар Јован МаксимовиК, проФ. там. гимназије. * Уцбеиик за Зоологију. — На нроноруку јпстаственичко-хемзјскога већа ФилосоФскога Факултета Белнке Школе мнннстар просвете и црквеиих ноелова одобрио је, да се о државиоме трошку штампа за учеиике Велике ИГколе нревод Клаусове Зоологије од Љубомира Мнљковића, нроФесора и кустоса Зоолошкога Завода. * Мушка Учитељска Школа у Јагодини. — У \ разред Мушке Учнт. Школе у Јагодипн у 1899.-1900. школсвој години, но одобрењу мпнистра иросвете н црквених послова, прнмиће се 32 ученика, под овим погодбама : ученици, који жоло ступити у Учитељску Школу, ваља да су домороци, да су свршили најмање чотирн разреда средње школе и положили нижп те52