Prosvetni glasnik

ЛЕТОПИС

касе примали по 15 дин. месечно. Ма да су се својски трудили, да ми олакшају посао, на чему сам им захвалаи, ипак њихова помоћ није била велика, јер су они могли радити код мене у канцеларији само у вангаколско доба, што значи пре подне од 11 до 12 часова, и по подне од 4 (зими) или од 5 (лети) па до 6 часова. Посао је, међутим, велики и све се внше разграњава, тако да је немогућно остати без сталног помоћника. Ма да сам врло скраћено водио администрацију, ипак у моме делоподном протоколу за, ову шк. годину има преко 1200 бројева (420 за прошлу и 810 за ову календарску годину); службених и поверљивих писама и аката има такође у великом броју. •Осем оних ранијих учитељских већа, о којима сам реФеровао г. Министру у прошлом извештају; одржао сам још два: уиравитељско, 23. маја у Паланци, и окружно учитељско ве&е, 18. јуна, такође у Паланци. На ирвом већу дао сам школским управитељима упуство за држање годишњих испита, одредио сам дане за испите у појединим школама, као и наставнике, који ће на испитима председавати,

Н I У К А

ГРЕ1ИКЕ У НАСТАВИ (НАСТАВАК) IV. ГРЕШКЕ У МЕТОДИ. 55. Греши ко ученике редом пропитује. Има учитеља који почне пропитивање лекција с нрвим учеником који је пред њим, узме га преда се, па га испитује толнко као да је он једини ученик у разреду; за тим то исто ради с другим до њега и тако тера до краја, ако му само срећом досегне времена да и последњега ученика испита пре него што се час сврши. На овај начин учитељ увек учи само једног учепика у једно исто време. Разред таквог учитеља требало би да је врло малеп па тек да је у стању да их све за један час иреслиша. Тако радећи греши се. Ако се ученици испитују редом, онда онај који ,је већ говорио, може разговарати о цнркусу, о лоитама, о змајевима или ма о чему другом, што му у том тренутку падне иа иамет, и то ће и чинити све док опет не дођо на њега ред да говори. Где је такво испитивање, ту је немогућно одржатн добар ред природним начином. ирооветци гласник 1899. г.

најзад сам наредио, да се упис нових ђака изврши строго по чл. 17. закона о народним школама, и то у што краћем року. Тиме је завршен био рад овога већа. На другом — окружном — већу казао сам наставницима отворено своје мишљење о њихову раду у овој школској годиии: изнео сам им и добре и рђаве стране, које сам запазио, па сам их упутио, у колико је то тада било могућно, на бољи рад. После тога, расправљана су поједина школска нитања, која су наставници управљали или мени или целом збору. Тиме је завршен рад последњег учитељског већа за ову годину. Можда зато гато је новина, мали је број наставнпка учествовао у расправљању иојединих шк. питања, која су претресена, на до сада одржаним учит. већима. Надам се да ће до године ићи живље. Завршујући овај годигањи извештај, част ми је известити г. Министра, да сам о продужним гаколама, школским градинама и ручноме раду поднео засебне извештаје. Окружии школски надзорник, Свет. М. Максимовић

56. Греши ко најпре прозове учечика па му тек онда поставља питање. — Учепик не сме знати кад ће бити питан. Ниједно се име не сме споменути, никаквим се покретом или погледом не сме показати ко ће на питање одговарати, док се питање не постави. Многи учитељ, јога док ставља питање, гледа онога ученика од кога ће носле одговор тражити. То је грегака коју треба пазкљиво избегавати, јер ниједан ученик не сме нигата знати о томе хоће ли или неће бити нитан. Свакп ученик треба да мисли да на свако питање може бити и «,>н нозван да одговара. На тај ће начин сваки бити и принуђен да пази. 57. Греши ко питање понавља ради оних који га нису чули први пут. — Ко понавља питања тај просто мами ученике да не пазе. Еад ученик зна да ће се питање казати само једанпут, он ће пазити да га чује и први нут. А кад он зна да ћете га ви, ако хоћете да вам он одговара, најпре првим питањем само из непажње пробудити, па га тек други пут запитати, он ће.онда на ово и чекати. Пре заслужује да се дете казни кад не чује гата се пита него кад не уме на питање да одговори. 63

2 Н А С Т I В I