Prosvetni glasnik

НАУКА Н

НАСТАВЛ

505

и плаву боју и путем научи да се из тих двеју боја гради зедена. И тако радећи и даље, само пронађе начин да пз иримарних боја начини секундарне. Другоме се иак детету исприча како се од нростих боја граде сдожене. Овоме се још може причање објаснити каквим смишљеним и лепо бојадисаним картама. Трајашност знаља о комбиповању боја код једнога и другога детета биће веома различна. Ово друго, на десет година после тога, можда ће се након дужег размишљања и сетити, да црвена и плава боја стварају пурпурну. Ономе првом пак неће требати ипкаквог парочптог нанрезања да се тога сети. Он то тако зна, као што зна своје име, као што зна да име две руке, десет прстију итд., као што зна да је зими хладно или као што зна хиљаду других ствари којеје научпо сам, својим властитим пскуством. (Свршиће се)

ВЕРОВАТНОСТ ПОРЕКЛА ЛЕПИДОПТЕРА У ДАНАШЊОЈ СРВИЈИ од Д-ра Радмила Даваревића Кад би се знало о облицима свију некадањих коитинената и кад би тачио била позната Флора и Фауна свију минулих - геолошких епоха, онда би се лакше и поузданије расправило нитање о колевци и распростирању лепидоптера у дугом низу тисућа година, али како ово није тачно познато, то нас и сама природа овога питања упућује на Палеонтологију, но и она, нарочито у погледу лепидоптера, није у сгању да нам да потребна објашњења, а из оно мало познатих остатака из ранијих доба, са којима расиолаже Палеонтологнја, не може се ништа ноуздано закључити, па ни из далека утврдити, где је порекло лепидоптера у опште и одакле су се распростирале у прво време своје, да ли су имале једну колевку илн више. У место позитивних или бар приближно утврђених Факата, ми имамо за ово питање неколико хипотеза. По једној од њих узима се, да је Туран праколевка свију лепидоптера, јер, судећи по извесним Фосилпма, мисли се, да је ова област праколевка свију организама па и ленидоптера; по другој хипотези, колевка је лепидоптера у једноме делу централне Азије, а по трећој, била је на потонулом континенту Демуријн. Ни једиа од ових хипотеза не даје нам готово ни мало података, по којима би се могло поузданије извести, где је ночетак лепидоптера п одакле су се распростирале по некадашњим континентима. просветни гдасник 1899. г.

Кад ова ствар стоји тако, онда смо принуђени да нређемо дуги низ живота наше земље п да се зауставимо на једној тачци, са које ћемо моћи, бар вероватно, да расправљамо постављено питање. Нас се овде тиче палеарктички регион у опште, а посебице данашња Евроиа и Србија. Иалеарктички регион заузима целу Европу, северни део АФрике до Сахаре, и сев. Азију до централне масе Хималаја (по подели 8с1а(:ег и \Уа11асе). На овоме огромном простору клима је у главноме умерена, са извесним разликама на његовим перпФеријама, али је главна карактеристика овога региона оскудица пајвећих сисара, док је међутим у погледу осталих сисара прилнчна међусобна разлпка у обиму овога региона. Мање је разлике међу ленидонтерама, које, и иокрај ње, носе жиг оиштег јединства, а нарочито кад се сравне са леиидоитерама других региона, н.пр. индијског, пада ово јединство више у очи. Ова.ј Факат даје нам у неколико основа за закључак, да су они једнога порекла и да су се са једнога највећег цеитра распростирале по области свога (палеарктичког) региона, а у овоме нас подпомаже и та околност, што права Европа има мало својих сопствених врста, које су у толпко сопствене, што им се не зна порекло, а све су остале мешавина са свију крајева палеарктичког региона. Ио геолошким испитивањима Гренланда, Шпицберга и Гринелсланда, нашло се, да је некада у тим нределима била Фауна и Флора сасвим субтропског карактера. Високи папрати, цикадес, високе тополе — и још многе друге изумрле биљке, сачињавале су огромне шуме у тим поларним нределима, где се сад једва види ио који закржљали жбунић, висок колико степске стабљике п траве умерених нојаса, и где сада северна светлост обасјава овај неми гроб милиона пропалих организама. У хладу некадањих шума ових предела зујале су и крстариле многе бубе: Бупрелпиде, Цетоније, Куркулиониде и многе друге, цврчале су многе Цикаде н Скакавци и т. д. Палеонтолозп мисле, да се један део ове Фауие п Флоре повукао у средњу Европу. Ирема свему овоме изгледа, да је Фауна и фдора наших умерених појаса потомак поларне Фауне и Флоре. Разхлађивањем ових земаља иоступно су се обе повдачиле југу. Праколевка наше Фауне и Флоре као да је у поларним пределима (Тгоиеззаг!). Уступајући испред глечера, наше су се депидоптере повдачиле југу, и на томе повлачењу неке су угинуде као врсте иди читавн родови, неке су се настаниде иа граници гдечера а неке су отишде даље. Настањавање око глечера није немогуће, јер и данас на високом северу живе више врста деии64