Prosvetni glasnik

508

НАУКА Н НАСТАВА

Распростирању неких врста смета у неколико њихова метаморфоза, која у неким иределима не може да се изврши због краткоће лета и дужине извесних сгадија њихова иреображаја. Такве су врсте упућене на пределе са дужим летом. У данашње доба расељавању, па чак и поништавању врста, много доприноси култивисање земљишта и сатирање шума. Има већ више лепидонтерских родова којих је сасвим нестало са извесних земљишта, на коме су иначе одавно боравили; или су се сасвим повукле на подеснија места за њих или их је сасвим нестало. Ово се често може да опази, само ако се мало пажљивије прати живот у својој околини и ако су ма и мало познате покретљивије, животињске врсте, као што су, међу осталима, инсекти. У самој непосредној околини Београда има места, која су до пре 2—3 годпне била необрађена и на њима је било лепидоптерских врста са необичним варијететима, али од тога доба на овамо та су места обрађена и са њих је нестало оних варијетета, који досад нису више нигде нађени у околини. Сатирање шума такође доприноси расељавању врста, јер с једне стране сатире се њихова, у многим ириликама јединствена, храна, а с друге стране, сатирањем шума, мења се влажност у ваздуху, која је један услов опстанка за пеке врсте, а сем тога са шумом нестаје и заштите за њих од грабљивих њихових непријатеља ; оне су више изложене поништавању. Данашња саобраћајна срества служе распростирању инсеката а прнликом и лепидоптера. Има примера да су унесене нове врсте из оних делова света, за које се не зна, да ли су икад били извор из кога је Европа добивала своју принову у инсектима. Као што се види, многи већи и мањи, познати 11 непознати узроди, утицали су на распростирање врста у палеарктичком региону у оиште а Европи посебице. Под утицајем ових узрока мицале су се и размештале врсте низом тисућа столећа; оне су се помицале или поступно или нагло, а да ли се и сад мичу, покренуте истим узроцима, на то нитање остајемо за сад дужнп одговора. Из ово неколико прикупљених поДатака изалази за лепидоптере у Србији у главноме ово: 1). Да је већина лепидоптера у данашњој Србији пореклом са севера, што сведоче многобројне северне врсте. 2). Да је мањи део пореклом из Азије, а да је отуда сведоче нам наше азиске врсте, које од нас не иду далеко северније.

3). Да најмање има афричких врста, чему је узрок пли удаљеност или климатске прилике или су узроци непознати.

Употребљена литература: 1. Егт1 Нојтапп-. Јзоропеп <1ег еигораазсћеп Та§Ш1ег. 1873. 2. Е. Е. ТгоиезааН, I)је део§тар1п8сће УегћгеИип^ (1ег 'Пеге. 1892. 3. Вг. Р. ОррепЈгегт, В1е аћиеп ипзегег 8сћте11егИиде 111 с1ег 8есипс1аг иш! ТегШгрепоЛе. 1885. (ВегПиег Еи1ото1. 2еИ8сћг1Л. Вс1. XXIX, Не!1 II). 4. II. Егеу, Г)1е Еер1(1ор1егеи с1ег 8сћ\уе1г 1880.

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ

(СВРШЕТАК) Овакав напредак у развитку основних школа затекао је и нови устав од децембра 1838. године. Овај устав објављен је на скуиштини која је била у Београду 13. Фебруара 1839. године. По том уставу а у члану 21. налазимо одредбу, која обухвата све школе па и основне. Она гласи: „Попечитељ опредељенн за руководство Пра„восудија, имајући у свима својствима и Министар„ство обштенароднога васнитанија и расирострзне„није наука." 1 ) На основу овог устава 29. маја 1839. изашло је: „ Устровнгв централнога иравленгл кнлжества Србскогг " под /{'. В. № 1329 . У том устројенију под III. С. № 597. тачка Б. одређепе су дужности попечитељства просвештенија. У члану 4. тачка а има ову одредбу: „Настојавати да се наравн оп„штенародне, које као основ и најбоље средство „служе к тачном набљудавању поретка, изобразе „и облагороде"; тачка б): „Заводити и устројавати „нове школе, у којима би се ум просветити и срце „облагородити могло"; тачка в): „Средства ободри„телна употребљавати на то, да се нуждна и по„лезна вежества изуче, и на корист и срећу земље „и народа распростру и умноже". Одмах за овим у чл. 6. јасније су одређене дужности овог попечитељства у погледу васпнтања и образовања. Тамо се вели: „Што се нравственога (моралнога) образовања „народнога тиче, у том свагда пред очима имат'ће „то, да се Христијански закон православног во„сточног Исноведанија сматра као положени основ „и средство, којим се благонаравије народно раз') Зборник закона н уредаба I. отр. 6.