Prosvetni glasnik

224

ту има поеађених и других брдских биљака (СгисИегае, СотровИае. итд ). — На мањем камењару, одмах испод горње терасе, посађене су КапшшЛа, Јапкаеа Не1с1ге1сћп, итд. Испред велике стакларе посејане су овог пролећа триње од сена и ту ће се за сада развити нрава, природна ливада, са свим својнм шаренилом и разноврсности бнљака ливадских. ФнтогеограФСке групе нису стално сређене, али по башти и у стакларама има одгајеног дрвећа, шибља и појединог бусења биљака намењених за те групе. Зими је већина тих биљака по стакларама, што значи да их мало има. У осталом нема се циљ њима представити вегетациону слику одговарајућих земаља; јер у ботаничкој башти то би било немогуће извести, не само за то што се многе биљке не дају одгајити већ и с тога што ми карактерне облике, особито дрвеће, не би ни могли гајити у потребном броју и висини. У том иогледу је главни смер ово: неколике, у вегетацији дотичне земље, особито карактеристичне и важне биљке одгајити и посматрању изложити. Биљна геограФија по областима има свој зачетак у камењарима. Временом ће се Флорне области допунити, раширити и ириродније разместити. Боћњак или помолошки одељак (15 на скици) је на источној страни баште. Ту је носађено преко сто комада младих дрвета од разних воћака, које су у замену добивене од г. Т Мраовића, цвећара београдског. Младо дрвеће измешано је за сада са старим, што је у „Јевремовцу" било затечено. Када се и овај део баште нивелише тада ће се и воћњак уредити. На два краја баште (11 у скици) налазе се сада растила шибља и дрвећа у којима се оио из семена изводи а отуда се по башти расађује. У башти се гаји и доста економских и за привреду важних биљака, које су ту и проучаване ради практичне примене. Тако Агиш1о Вонах Б., (Ле(1П8с1па 1пасапШо8 Б., Могиа аШа Б., Мас1ига аигапИаса Хи1., багрем, н др. сејане су у маси. Пошто су биле већ одгајене, већина ових биљака издата је појединим заводима или ириватним лицима ради практичне примене. У башти су остављени само нредставници. Казанлушка руаш (Коза с!ата8сепа МП1. 1пдт(лреШа Б1еск.) или ђул-ружа у башти је умножена и ироучена, на је заинтересованим привредницима и раздавата, ради гајења и даљег размножавања. Ииринач, сусам, уров, памук, шећерна репа, кикирики (Агас1из), мрква, Ро1и§оиуш зассћаПпепзе, БаШугиз ДУацнеп, ЗугпрћуШт реге§ппит, итд . гаје се у башти и за то да се ви^и како те биљке успевају

I на нашој земљи и нод нашим иоднебљем. На основу нрикунљених података могу се те биљке после препоручивати или не, нашим економима и иривредницима. У баштн се гајило а још и ове године гаји се много поврће, јер бивши управник мислио је тиме учествовати на изложбн. Други важан рад за сваку ботаничку башту на и за „Јевремовац* јесте довођење воде потребне како за заливање биљака тако и за гајење барских биљака у засебним ублима, барама или језерцима. Довођење воде у „Јевремовац" извршено је делом 1892 године и то у доњој тераси а делом 1896 године у горњој тераси и кроз сву башту. Из новог општинског водовода а нз улица војводе Добрњца и таковске уведена је вода у башту. Кроз башту а по путовима и стазама иолоасено је 701. м. цеви коЈе су сиојене са 17 хидранта за заливање биљака но башти, са_ три чесме за пиће и са три стакларе опет за заливање биљака. Л.ети, док није оиштина (свршетком 1897 г.) затворила водовод, из хидранта заливане су биљке дугачком цеии 25 м. кроз коју нзилази вода под притиском од 4 атмоСФере. Сада башта има воду из старог водовода од Булбулдере, која кроз славине изилази под притиском 1'/ 2 атмосФере. Та вода, кроз уздигнуту лулу, тече без нреетанка, кад јаче кад слабије, а лети и преставе, у басен горње терасе, који је у току лета 1890 године откопан 1 .) Басен је дубок 1,50 м. а у пречнику има 6 м. Сувишпа вода из тога убла стаче се иодземним каналом у омању бару доње терасе а у дну баште, око које су иосађене неке врбе и тополе. Сем тога, лула кроз коју тече вода по потреби сиаја се са плеханом цеви која одводи коДУ У Д 1!е > У земл>у укопане каце, које су испод земље спојене с мрежом баштенског водовода, чесмом, етакларама и басеном доње терасе. Овај је убао ископан и цементом озидан с нролећа 1891 годипе. Дубок је 1,20 м. а у пречнику има 8 м. У средини убла намештеп је четвртасто отесан а ередином пробушен камен те служи за водоскок, а кроз цев водоскока н убао се пуни водом. На западној страни убла узидана је али врло високо славина за пражњење убла. Да би се убао могао са свим испразнити мораће се зид нробити и славина са свим при дну намеетити. ') По казивању тај је убао видао још Господар Јеврем за рибњак. Кад је Ст. 'Г. Јакшић отпочео аЈевремовац« прииремати за ботаничву башту тај је убао (рибњак) нашао затриан Он га је откоиао, поиравио, гвозденом оградом оградио. Ова ограда је скинута са оне иирамиде из баште на | Дунаву.