Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖЂИ

533

117,992 свеске. Школских вртова било је 1083, и то 794 у доброме стању, 184 у средњем. и 105 у рђавОм стању. Из ових вртова иоклопено је дечјим родитељима 142.538 разних во&ака, 84.014 чокота домаКе лозе, 90.205 садница дудова и 110.711 резница америкацеке лозе. У школским вртовима било је 318 пчелињака са 2.334 кошница. Учитеља је било свега 2243, — по један учитељ иа 878 становника. Деце за школу дорасле билоје 260.924: мушкараца 138.930 и девојчица 121.994. Шволе у Шведској (СВРШВТАК) Виша осиовна школа. — Поред доменутих вечсрњих школа, школа за малу децу (вта-8ко1а) и ниж.е основне школе са 4 разреда постоје у Шведској у неким већим и богатијим местима и више основне школе, но оне су свуда готово добровољне т. ј. настава у свима није обавезна. По различитим местима оне су различито уређене а и различно се и називају. У Штохолму се ннр. сматрају као виша основиа школа иоследња 2 течаја (13 и 14) осн. школе. У Хелсингборну, Малмеу, 1 ) Готенбургу и другим местима као виша основна школа сматра се У и VI разред осн. школе. У Норћепингу пак виша основ. школа је троразредна (V, VI VII раз.) што нигде на другом месту ннје случај. Вишу осн. школу посећују сва она деца која сврше осиов. школу са добром сведочбем а не оду у гимназије или у службу и на занате (у ком случају морају ипак посећивати коју од вечерњих школа). Поред осталих иредмета који се и овде као и у основној школи предаЈу (само разуме се, у ширем обиму), предаје се још Физика, општа историја, хигијена и књиговодство, а негде као необавезан предмет и који од страних језика, обично еиглески или немачки, нарочито у женским одељењима. У овим школама предају сиособнији и ваљанији учитељк-це, са истим платама као и у нижој основ. школи. Дневна настава траје 5—6 часова као и у осн. школи и према месном уређењу. У Норћепингу нир. држе се предавања и после иодне само 4 пут у недељи, на другим местима сваки дан или само суботом не итд. Спрема коју ученици изнесу из више осн. школе одговара од прилике оној спремиизнању хоје се добива у 3—4 разреду гимназије. С тога се свршеви ученици-це више осн. школе такође радо нримају у новчане заводе у поједине радњо као књиговође и касирке или одлазе у учит. школе и друге стручне заводе. Пада у очи да су женска одељења многобројнија и да је сувда више ученица но ученика у овим школама, а то с тога што мушка деца иду одмах но свршетку ниже осн, школе, које на занате и у Фабрике које у гимназије и друге различите заводе, а јамачно што је и у целој земљи већи број женских ио мушких. Неколико статистичких података о школажа у Шведској. — Из годишњег извештаја шведског министарства иросвете, који је ово дана публикован, саоиштавам ово неколико важнијих статистич!) У Малмеу се оне називају »Грађанске шкоде« а предаје се и немачки језик са 4 часа недељно, Физика, хемија, општа историја итд.

ких података, из којих се у главноме види, како стоји Шведска са основном и впшом наставом У јавним гимназијама и аедагогијама ') било је у прошлој 1898. годнни 16.317 ученика (1897. год. 15.976) У самим недагогијама било је 203 ученика. Исиит зрелости положило је прошле године 822 ученика, од којих је било 54 женских матуранта. (Овде нису урачунаге приватне гимназије). Виших женских школа било је 92. У вигае женске школе не рачунају се учитељске школе за спремање учитељица основних и мањих (зта зко1а) школа. Шведска и»а 12 учитсљских школа, од којих су 7 мушких и 5 женских уч. школа. У мушким учитељским школама било је 737 ученика, а у 5 жен. учитељских школа бнло је 484 ученица или свега 1221. Учитељски исиит положило је 289 кандидата, (163 мушких и 126 женских). Нижи учитељски исиит (за учитељице у малим осн. школама) положило је 75 ученица. Осим горепоменутих 7 учит. школа у Шведској постоје још 2 нарочите учитељске школе (У МаШки*! с1еп-у н Нарагап(1-у) које спремају учитеље-це за Лаиланд и Финланд. У првој од тих учит. школа (у Ма11лб11с1с1еп-у) положило је учитељски иснит 27 учитељ. кандидата (3 муш. и 24 женских). У другој (Нарагапс!-у, у којој се сиремају учитељи за Финланд) положило је учигељ. нспит 26 (22 жеи. и 4 мушких). Држава даје већу помоћ ученицима ових двеју семинарија но у осталим уч. школама, и прошле године издато је на благодејања 17.305 круна. У 7 државних учитељ. школа за сиремање учитељица у зша-зкоН (малој осн. школи) положило је у 1898. год. 323 кандидата учит. испит. У ириватним пак учит. школама исте врсте иоложило је уч. испит 233 ученица. На благодејања у мушким и женским учит. школамаутрошено је у 1898. год. 75.000 кр. (105.000 дин). Благодејања су у швед. учит. школама далеко мања но у нашим и варирају између 70—150 кр. годишње. за сваког ученика, према броју пријављених благодејанаца у свакој уч. школи, или за сваку учит. школу 7200 — 7800 круна годишње. Лапландези су један мали народић, који свега броји око 30.000 душа и живи нешто у Ланланду у ШведскоЈ, нешто у Фпнској. У Шведској их има свега 7—8000. Лапландези су мали растом али веома развијени и мрко масти. Језик им нема никакве сличности са шведским, но је сличан финском и мађарском језику. Школе су у Лапланду махом амбулаториске а није им могуће имати сталних школа јер су становници номади и немају стално месго дребивања но идо за својом стоком. Настава се у почетку цредаје на ланландском језику, али се покушава да се упореду учи и швед. језик. Осиовне и мале школе. — Према извештајима свију школских надзорника било је у прошлој години 2.388 школских општина у целој Шведској. У њима је било: *) Иедагогије се зову ниже шмназије, које су управо као нека врста више осн. шкоде и воје уираво дају само приирему за ступање у лраве гимназије. Но оне се већ свуда укидају и заводе праве гимназије.