Prosvetni glasnik

536

к о в ч

Е ж И '&

Ведики просветни добротвор. — 8. ов. м. ироминуо је угледан београдсви трговад Димитрије СтаменковиЛ, који је између многих других легата, намењених појединим нашим хуманитарним установама, оставио три стотине хиљада динара у злату, као кљижевни фонд који ће носити име племенитога добротвора, а из чијих ће се ирихода издавати књиге, нисане у духу сриске мисли, или књиге о отаџбини, вери, моралу и истини, привреди и народноме здрављу, и бесплатно се поклањати учеиицима народних и средњих школа. За извршиоце овога легата нокојник је одредио два члана Српске Краљевске Академије, који буду у седници Академијиној изабрани. Нека је вечити помен овоме великоме просветноме добротвору нашем, који се у иоследњил часовима свога живота сетио народне просвете и тиме себи подигао најтрајнији споменик за вечита времена! * Страни научници у Србији. — У иочетку овога месеца свратили су у Београд, са конгреса који је одржаи у Б. Пешти, пеколико одличних правника и универзитетских проФесора, међу којимасу: Аист , професор из Берлина; Вивијер, ироФесор из Париза; ШиловиК, ироФесор из Загреба.

„Невен" — чика-Јовин лист у 1899.-1900. ГОДИ1Ш. — Почетком овога месеца Невен је почео излазити за ову школску годину, и биће нашем младом нараштају и даље што је и до сада био. Издавање листа примио је уредник на себе, те ће у овој години он бити и уредиик и издавач. Невен ће у овој години излазити сваких седамнаест дана, тако да за годину буде осамнаест бројева. Цена је листу стара — осам динара на годину, за Србију. Ко пошље претилату за читаву годину у наиред, добиће на дар књижицу Међневенче II, које ће изићи о Св. Илији 1900. године, или Међневенче I, које је ове године штампано. * Турски научник о Србима. — Недавноједовршен и штампан Историјско-географеки речник Самибега Фрашерије. Сами-бег је већ стекао гласа у научноме свету. У овоме иоследњем делу своме он је прикупио и средио богати материјал историјско-геограФске садржине, који је бно растурен по најстаријим до сада у Јевропи неиознатим долима источиих народа. У овоме делу говори и о Србима овако : „То је једаи од јужнословенских иарода. Поделе су му Хрвати и Словаци. Живи у углу који се находи на северо-западној страни Балканскога Полуосгрва, у суседсгву Аустро-Угарске. Једном речи, Срби су насељени на југоисточној обали Јадрапскога Мора, и у долини Саве: у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Далмацији, Хрватској и Славонији. Имаихсвега око осам милиона душа. Ирва отаџбина срискога народа је северна страна карпатских иланина. У VII веку иосле Христа, пошавши из тога краја на југоисток, иређоше Дунав и уђоше у земље, у којима су и сада. Ту су се помешали и спојили с илирским и келтским народима који су ту већ живели, и Срби језиком ове иреовладаше. Нека се племена српска одвојише и населише с једне и друге стране Балкана и тамо се помешаше са бугарским Татарима, који су

дошли са Волге; из те смесе произишао је данагањи бугарски народ. Дакле, Бугари су народ који се састоји из Татара и Срба, а Срби су оиет народ, који је произишао од правих Срба и Илира. Срби, и уонште они који живе у Босни и Херцеговини, у Црној Гори и у Далмацији, и оии који су се иомегаали са Илирима, т. ј. са старим Арнаутима, јесу, као и сви Словени, краткога раста и телесно мали, неразвијени, а обдарени су јуначким врлинама. Сриска је књижевиост нова. Срби католпчке вере пишу латинским, а православни руским словима. Више их је од пола милиона, који су мухамеданске вере; а не треба заборавити да живе у Босни н Хорцеговиии. Опи су иочели писати арапским словима". * Словеначко улетничко удружење. — Словеначки уметиици удружили су се недавно под именом: „Словеначко уметничко удружење у Љубљани". Цил> је овоме удружењу : потпомагање словеначке уметI ности, ириређивање изложаба радова словеначких уметника или словенских у опште, чување ауторских права, приређивање предавања, издавање репродукција словеначких уметника, неговање саобраћаја са уметничким друштвима у иностранству и посредништва међу словеначким уметницима и ириређивачима међународннх уметничких изложаба. Чланом помагачем овога удружења може постати сваки Словеиин који ллати годишњи улог од шест Форината. * Гетеова стопедесетогодишњица. — 15. августа ове године, навршило се сто педесет година од рођења великога и прослављенога немачкога песника Јована Волфганга Гетеа. Тај је дан у читавој Немачкој најсвечаније прослављен. Главна прослава била је у ФраикФурту на Мајни, где је Гете, пре сто педесет година, угледао свет. Прослава је иочела одлажењем иред споменик, подигнут у сиомен великом иеснику. Неирегледна маса света отишла је на Гетеов трг и чинила овације пред сномеником песниковим. Биле су застуиљене све школе, власти и удружења. Иосле подее била је музичка свечаност, на којој су извођене композиције појединих Гетеових песама. У вече је била велика бакљада, у којој је било преко петнаест хиљада учасника. У иозоришту је била свечана представа Гегеова Фаусга. Сва немачка позоришта тај дан су прослављала, дајући комаде великога слављеника; сви немачки листови посветили су чланке и студије у сиомен Гетеу; мо разним местима у Немачкој дижу му споменике. Гете је био велики пријатељ оцу наше новије кмжевности, Вуку, веома се интересовао за нагау народну иојезију, проучавао је, преводио и миого помогао, да се за наше народне песме странци заинтересују и приступе њихову ироучавању. Слава му !

ВЕЛБШКЕ ИЗ ШК0Л.СКЕ ХИГИЈЕНЕ

Школска деца скрштених руку. — Живој ирироди детињој тешко је и онако издржати школски запт, а кад се још учини што иротив здравља дети-