Prosvetni glasnik

573

туђинцима не забораве на своју веру и своје порекло. Старо је искуство, да познати катодички ред „Милосрдне Браће" и „Милосрдних Сестара" не служи по болницама само чисто хуманитарним циљевима, него да је у исти мах и мопна Фаланга, која се преко болесника и њихове својте успешно бори и за друге, махом верске, па и иолитичке циљеве. Примењујући то начело у своју корист, Мађари се противе медицинском Факултету у Загребу, али у исти мах живо раде на томе, да право јавне и приватне праксе у Хрватској и Славонији може добити само онај лекар, који је на ком мађарском университету Медицииу учио, надајући се, наравно, отуда двојакој користи за себе: — већој Фреквенцији својих университета и оном моћном национално-политичком утицаЈу, што би ]-а преко својих питомаца по туђој области развили. Аустрија је недавно донела закон, да на, аустриским универсптетима и женске могу Медицину учити и лекарске исните полагати, и ако се таком решењу одлучно нротивио најмеродавнији Фактор у томе питању — Савет медицинских Факултета — а то је уиало у очи. Нема сумње, да ,]е врховна управа то питање тако необично решила из неких особитих, јамачно драгавних, националних или политичких разлога. Неки мисле, да је имала на уму Босну и Херцеговину, па и друге делове Истока, где се траже женски лекари — где би се, дакле, тим тако моћним елементом нреко жена и породице неосетно и мирно могла ширити страна култураи туђ утицај ... а тако тумачење може имати свога основа.') Грчка је својим лекарима прекрилила целу Стару Србију, Маћедони.ју и друге делове Истока, иа и сам Цариград, а Бугарска је рада, да то исто постигне својом ,Фелдшерско-медицинском" и „бабичком Школом" — и неће потрајати ни десетак година. а Стару Србију и Маћедонију преплавиће опет питомци и иитомпце тих завода. Кад је то тако, онда је сасвим јасно, да ни Србија у томе иравцу не би смела заостајати. По себи се разуме, да су за национално-политичке циљеве иајноузданнји они лекари, који су своју духовну храну примали од мајке, а не од туђиике, т. ј. који су учили ц свршили у својој земљи. Они ће најбоље одржати своју националну индивидуалност и чисте, неномућепе осећаје према своме народу, па ће онда све то лакше и прнродније иреносити на своју неносредну околину. ') Да су у овом иитању били држаини и националноиодитички рамози од одсудна значаја, видедо се већ ио томе, што је Аустрија то ираво дала само својим поданицама, а страшшње — н. нр. Рускиље — је одбила.

Медицински Факултет у Србији постаје национално-нолитичка потреба тим више, што и суседни народи, с којима ми морамо рачунати — с којима се уираво морамо такмичити — не заостају у културној борби, него свом снагом и у свима правцима, па и у томе, пду за просвећеном Европом. Румунија има већ два баш лепо уређена и у научном свету прнпозната медпцинска Факултета; у Грчкој постоји медицинеки Факултет већ од год. 1837., а и Хрвати и Бугари упињу се свии силама, да што пре дођу до те тако важне културне чнњенице. „Академски Сенат загребачког свеучилишта" и „Збор лијечника Хрватске и Славоније" нодносе још г. 1888. заједничку нредставку Бану и Земаљском Сабору, да се у Загребу отвори и медицински Факултет, на и ако у томе за онај мах — јамачно само из политичких разлога — нису успели, ипак иису ту мисао напустили, него и данас на њој живо раде, 1 ) прикупљајући ирилоге ио народу, и довршујући потребне претходне послове. Тако нпр. Загреб већ има нову, лено уређену, модерну болницу за клиничку наставу ; на университету постоји већ одељак за Фармацију и „Школа за нримаље" (бабице) с Породилнштем, из којих и ми — независна и већа земља— добијамо аиотекаре и бабице; основан је и завод за справљање маје — у опште : снремљено је земљиште за медиц. Факултет. — Нашн прави такмаци,Бугари, стигли су у томе нравцу још даље. Имају модерну земаљску болницу (са 500 постеља), сасвим готову за клиничку наставу; створили су патолошки и бактериолошки Биститут; Иастеров завод; заводза справљање анималне маје за каламљење богиња; завод за произвођење разних серума за Превентиву и Терапију; бабичку Школу сПородилиштем, па пајпосле и тедну врсту медицинске школе — т. з. „Фелдшерску медицинску Школу". Сем тога изашао је још год. 1895. указ, који наређује, да се сваке године ио три најбоља млада лекара ради сиецијалисања у иојединим медицинским гранама<?) о државном трошку шаљу на две године ио страним университетима и клиникама евроиеког гласа, како би се сиремили иоуздани радници на ирактичној и научној Шедицини. па тиме, наравно, у исти мах и будући наставницп појединих струка нз те области. И Загреб и СоФија требају, дакле, само још једап корак, па да одмах у дело приведу оно, што су до сада само желелн ') Скуи трговачких Еомора Хрватске и Славоиије иримио је год. 1899. у своје резолуције и жељу, да влада што енергичиије норади, како би се што пре у Загребу отворио медицински Факултет и Долвтехника. . 2 ) Указ сномиље ове гране Медицине: а., Хирургију; б., Гинекологију и Примаљство; в., Унутрашње и Дечје болести; г., Ушне и Очне болести; ђ. Судску Медицину, Игијену и Науку о епидемијама; е., Сифилис и Кожне болести.