Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

593

од тога оступати. Твоја је дулшост да свакои приликом износиш преимућство, које наше народно одедо пма пад осталпм јевропским, и но леиотн и по трајности, а и по екоиомној користи. Ваља ти дал>е исмејати сваку новину коју би опазила даје туђински налепак, а аохвалити је ако се она развила и кренула напред из нашег народног стабла. Немој дакле пикако мислити, да је овде потребан строг конзерватизам, јер живот мора да буја и да се развија, а не да. укочен остане, на једном месту. Твојеј лепоти неће нншта одузети, ако се и сама оделом посељанчиш. На против, мени се укусно сеоско одело увек боље доиадало од варошког, а у твом положају опо би имадо још једну нарочиту вредност. У сеоском оделу ти би била много милија својој околини и маого приступачнија сеоском женскињу, а да ти јо то главна брига немој никад сметати с ума. Уз то, ти би могла таквим својим оделом слуасити за углед и за поправку укуса у сеоске женске младежи, суревњиво мотрећи на начела о којима сам ти напред говорила. * Ма колико да се чини, са стране гледајући, да је ткање тешка радаа, ја те уверавам да је то много лакши посао од других виших женских радова, на пример од кројења и ишвења. Ако би се само заинтересовала том радњом, брзо би увидела, да се за неколико дана може научити све што јо главно при том послу, а ни за рутину не треба Бог зна колико времена. Ја ти ово напомињем с тога што веома ценим ову врсту рада, и нгго би теби, у твом положају, одвећ корисно било знати. Ткање је ушло у наш народни живот, и занимљиво је видети како је оно до сад дало лепе резул:тате. Ако си само носматрала начин ткања сукања сеоских, при коме се изводе оне разнолике геометријске Фигуре, оида можеш и по томе закључити како у нас има дивних памучних тканина, које често ни мало не усгунају Фабричком раду. Сва је вештина у увођењу, и помоћу њега долази се до најразличпијих комбинадија свију могућих геометријских шара. Штета само што су ти радови местимнчни, локалисани, и што ће, под утицајем нове културе, изумрети, а уверена сам, да би требало само још један корак учннити напред, па да се силнп страни платнени Фабрпкати сузбију и јефтииијом и бољом нашом домаћом производњом. Ето, Јело, за што сам ти обратила пажњу на овај рад. Нисам мислила да српска учитељица, поред своје школске дужности, може имати сталан разбој у својој кући, али видиш и сама, да је|штета тако без битке упустити толикогодишњи труд на11РОСВЕТНИ ГЛАСИИК 1899. г.

ших женских предака да пропадне и да изумре, место да се подржи и развије. Ми се данас иа сва уста хвалимо нашим пиротским ћилимовима, али на жалост, они нису продрли у све крајеве наше отаџбине. Има те врсте рада овде онде и но другим крајевима, али је наш сеоски свет ограничен више на обичне поњаве с пругама. Немој мислити да је то због тешкоће тога посла; никако не, већ због тога, што наши узани разбоји упућују па тканине с полама, а пиротски ћилимови раде се на разбојима са свим друге врсте. И сад кад би имао ко да направи те разбоје, који су далеко примитивнији и иростији од обичних сељачких разбоја, и да мало упути на тај нешто друкчији рад, видела би како би се брзо заменио назив аиротски са сраским ћилимом. Шта велиш, да ли би и ту што могла помоћи каква пасионирана српска учитељпца ? — Јест, али шта ћемо онда са именицама и иридевима, шта ли са слоновима и крокодилима ? одговараш ми ти. Да, доиста је то велика тешкоћа, што су вам програми школски поодузимали скоро сваки слободан тренутак. * Нашем сеоском свету није непознато гајење свилене бубе, а на више места то је стална и прилична иривреда. Штета што су чаурице носледњих година ценом знатно опале, због чега се већ на више места ночело одустајати од ове иривреде. Али ја нешто не видим довољну употребу свиле у сеоским женским радовима. Изгледа ми .као да је вуница истисла сав остали везни материјал-, а то је свакојако штета. Вуница се у сваком селу врло много троши ; мора да се врло велике суме новаца из земље извозе за ову ситницу. Мени се све чини, кад би се бојадисање свиле у нас одомаћило, да би оно с. једне стране подигло ову корисну привредну радњу, а с друге иотисло вуницу заменом, која би била и лешпа и економнија. Ја да сам с тобом чинила бих какве нокушаје у том правцу. Само гајење свилене бубе сгвар је врло проста. Унутстава има за то доста у нашој књижевиости ; теби би нарочито школска деца могла битиодвелике помоћи при том послу. Извешти се но том да свилу убелиш и обојадишеш, па ћеш видети како ће она јеФтино и елегантно да замени, прво памучне везове по платну, а по том, може бити, и друге, где се сад вуница искључиво употребљава. (СВРШИЋЕ СЕ)