Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

131

вајуки тако нови свет. Тек касније је некн књижар, читајућп путоппс Америга Веспучија, почео износити, како Америка није ништа друго већ име Америгово. То се мишљење после брзо рашприло и ево и до нагаих се дана одржава. Неки чак тврде, да се и Америко Веспучијо нпје тако звао већ Албершо.

ПОЕОЈНИЦИ | Ђорђе Недежковић. — 24. новембра пр. годиие преминуо је у Новоме Саду угледни новосадски грађанин Ђорђс НедељковиК, у 75. години живота. Покојни Недељковпћ бпо је један од најимућнпјих људи у Ново.ме Саду. Пред смрт је учинио распоред са својим имањем, те је један део, скоро 100.000 форината, оставио на разне добротворне цељи, и то: 10.000 форината српској гимназији у Новоме Саду, 10.000 форината за оснивање задужбине, из које ће се иомагати сиротим удавачама, које буду полазиле за Србе занатлије; 10.000 форината фонду за изнемогле и сироте српске књижевнике; 10.000 форината фонду св. Саве у Срем. Карловцима; 5.000 форината награде најбољим глумцима Српског Народног Позоришта; 5.000 форината новосадској саборној цркви; 5.000 форината Друштву св. Саве у Београду; 5.000 форината дому за умноболне на Цетињу; 5000 форината Добротворној Задрузи Српкиња Новосаткиња. Поред тога оставио је и многе друге мање легате. Недељковић је много задужио свој народ. Слава му и вечан му помен! * | Јосиф Житек. — 18. децембра пр. године умро је Јосиф Житек, у 68. години живота. Покојни Житек био је пуних петнаест година, од год. 1856.—1871., професор математике и физике у гпмназији у Срем. Карловцима, одликујући се и својом одличном стручном спремом, и великом вре-

дноћом у наставничкоме раду, п иеобичним одушевљењем за све што је српско и словенско. Житек је био Словенац. 1871. годпне био је принуђен да остави Карловце и тада оде у своју домовину Штајерску, где је нродужио рад као гимназијски професор. Отишавши из Карловаца, Житек је и даље гајио тонлу љубав према Србима н српској књизи, те је много пута на часу математике по који тренутак проводио читајући са својим ученицима српске народне иесме п тумачећн им ноједина места из тих песама. Био је велпки родољуб, али је зато био гањан и премештан из једне гимназије у другу. Кад је иенсионован, настанио се у Марбургу, н тада је сав свој жнвот посветио добру п просветноме напретку свога народа, уређујућп два листа: један на немачкоме језику — полптпчки, а други на словеначком језику — лист за просвету и привредз г . Житек је иницијативом Змаја Јована Јовановића дошао у Карловце за професора. То је бидо овако: 1856. године свршавали су у Прагу философски факултет Јосиф Жптек и Лука Зима. Некако при крају другога школскога течаја те године састане се с њима Змај и прочита им из новина стечај, којим су тражена два наставника за гимназију у Сремским Карсовцима: један за стране језике, а други за математику и физику. Змај им рече: „Ето вам прилике, да заједно и служите; потражите упражњена места, бићете извесно обојица изабрани." И Зима и Житек послушају Змаја и јаве се за нрофесорско место у карловачкој гимназији и буду изабрани, те су у њој после предано служили: Житек 15 а Зима 20 година. Нека је слава Јосифу Житеку! * | Џон Рускин. — Пре краткога времена умро је прослављени енглески естетичар и писац Џон Рускин. Онје почео писати још као шеснаестогодишњи младић и увек је био велики

9*