Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА ТЕХНЖЧКО БАСГГИТАЊЕ') ЈЕДНД ГЛАВА ИЗ ПЕДАГОГИЈЕ од ј. ^иодрагови-ка

1. Место његово Само је оно васпитање прави.шо, које обухвата цедога човека. Човека шо лодел иј и на тело п дугиу. По томе, и васпитање мора бити тедесно и душевно ( физичко и пснхичко ). У почетку је јаче тедо и тедесни развптак. Доцније све више осваја душевни, а тедесни заостаје. Као што је тедесни живот човеков немогућан без душевнога, исто је тако и душевии немогућан без тедеснога. По томе, за Педагогију у онште, као науку, апсурдно је, говорити, да Физичкога васпитања нема. Еод душевнога развитка раздиковади смо у гдавноме двоје: ирво, евест, ум, разум, интедект иди мишљење, што је впше везано за мозак, и друго: осећања , која, и ако не могу без мозга, опет се више јављају у унутрашн.ости човековој, у срцу његову, с којим се н идентиФикују, те се често каже човек без срца, место човек без осећања. Ми смо разгдедадп обе ове стране душевне и тако смо имади развитак интелектуални иди умни и развитак емоционалои иди осећајнп. .Код посдедњега раздиковадп смо три врсте осећања. Једна су према људима: то су морална ; друга су према ономе што је депо у спољноме иди унутараем свету, у предмета природних иди вештачких: то су естетнчна ; трећа су према ономе надчудноме свету и највпшој сиди — Богу, и она се зову џелигиска. Отуда смо и ово васпитање иди развитак емоционадни поделиди на тро.је: морални, естетички и религиски. Па је ди овим обухваћен цео човек? Је ди обухваћено све, што васпитање треба да обухвати? На првп погдед чини се, да јесте. И доиста, кад бисмо имадп на уму зодошкога човека иди дивљака, онда бп ово бидо све.

!) Штамда се из рукописа.