Prosvetni glasnik
ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК
67
избора, тако и у друштву људскоме влада исти закон и начело утакмице. И ко је више кадар да издржи ову утакмицу, томе је опстанак поузданији и живот слађи. 5. Особита потреба његова за нас Особито је ово образовање важно за нас Србе. Ми смо и у овоме, као и у свему другоме, изостали од осталих образованих народа. Борећи се тако дуго у ропству за свој опстанак, ми нисмо могди да се развијамо умно и уметпички као други иароди у Јевропи. Ти народи били су вшпе слободни п развијали су се без прекида. За време Немаљића, у средњем веку, пре најезде азиске, ми смо стајали у погдеду културе и цивилизацпје на равној нозп с њима. То нам даје доказа, да је и народ наш подобан за културу п цивилдзацпју, и да он не би у овоме остао иза њих, да није бнло ове огромне сметње. Алл, било је што је бидо... Бпвшп у много срећнијим приликама, други су нас народи јевропски иретекли. Науке, вештпне, занати, трговина, Фабрнке, индуетрија — сва култура и цео живот друштвени у њих је много развијенији и напреднији него у нас. Њине израђевине долазе к нама и оне су леппге и јевтиније од наших, израђенпх већином руком на најпростији иаиип. По законима естетпчним и економским пак свакн купује оно што је лепше и јевтиније. Отуда долази, да свет нага вигае купује њихове Фабрикате но нагае рукотворе. Отуда оиет долази последак: да њихови држављаии пмају рада и зараде, а наши немају, и да се у њих гомила иовац 1 ) а у нас га нестаје. 2 ) И ако би ово остало овако и потрајало дуже, наше би народне израђовине, руком, биле сасвим потиснуте, наш бн свет већииом остао без занпмања и зараде, без заната и Фабрика ; а сав би се новац, који узимамо за сировине, извукао из земље и у нас би се осећала још впше тако звана новчана „криза" или оскудица. Овако народи и државе сиромаше, презадужују се ц пропадају. И наш би народ све вигае сиротео п пропадао, докле га најпосле туђа јача култура не бп угугапла п поступчо збрисала с лица земље. Јер даиас побеђује онај народ, којн је културно јачи. Зато је и дужност сваке државе, да се гато впше стара, о овој културној страни народнога жпвота. А особпто је дужност наше државе, да се о овоме брине, јер мн, као што впдесмо, немамо само да идемо упоредно с осталим народима, него и да их стигнемо. Јер ако то не учннимо, нама прети извесна нропаст... Зато је на нама дужност, да овоме васаитању и развитку народноме иоклонимо два иута веЛу пажњу, но други културно наиреднији народи.
') Пре некодико тодина министар Финансија у Америци питао је народну скупштину: шта ће да ради с нагомиланим новцем у државној благајници. те да не би лежао бесплодан.
2 ) Зато мале, сиро.тније државице узимају новац на зајам и граде дугове, као и појединцп, који впше троше но што примају.