Prosvetni glasnik

78

ПРОСБЕТНП ГЛАСНЖК

аФазик, који је имао иешто више речи на расположењу (као ои! и пои за потврђиваље и одрицање, 1x018 за све бројеве, 1;оијоиг8 у свима осталлм придикама, кад нису оне речи биде употребљене) повреду мозга на истом месту исте полутине. Број посматрања, који се 1863. попео на 8, био је 1864. већ 20. Питаае о локализацији артикудованога језика би решено: она сива маса на дну треће вијуге у левој хемисФери беше центар за артикуловани говор! Као што људи раде најдедикатни.је радове, цртају и пишу обично деспом руком, дакде већином су „дешњаци", тако је анализом мозга аФазика — дешњака нађено да су по Функцији мозга биди леваци. Сдободно раде обема рукама све Финије посдове, веди Ллмброзо, само здочинцн. С помоћу деве подутиие мозга дете се учи говорити и писати, п радити друге механичке радове. Мадо по мадо изучавање је аФазије све више напредовадо, обраћена би пажња и на друге појаве који праћаху аФазију, Норед Брокине аФазије издвојише и друге врсте: алексију, аграфију, иарафазију, иараграфију, и т. д. Најновија испитивања деде аФазије у две груие: кортикалне и суикортикалне, а према томе, да ди се повреде, што их изазивају, находе у обдасти језиковној, иди су изван њих. Кортикадне се аФазије позиају но том, што оне мењају у свима обдицима унутарњи језик, говор (изговорене речи, чувене речи, писане и читане). Супкортикадне аФазије напротив само уништавају једну врсту језиковних Функција, и то ону, којој је центар директно повређен, док друге остају здраве и читаве. За наше је изучавање језиковне природе потребно још се боље упознати с разним обдицима аФазије, зато ћемо се овде још мадо задржати. Почнимо са простијима обдицима аФазије, супкортикаднима. АФазије ове врсте могу настати, кад буде повреда изван језиковне зоне, дакде између Брокина цеитра и између центара за артикудаторне покрете говориих оруђа, иди између Верникеова центра и заједничкога центра за чувење звукова, иди нзмеђу Дежерннова центра и опћега центра за виђење, Овима трима врстама повреда одговарају три врсте аФазије: аФазија моториа, вербадно гдувидо и вербадно сденидо. Свака се од њих јавља за себе, чиста, оне не утичу једна на другу. Унутарњи је језик неповређен. Супкортикална моторна аФазнја уништава само моћ да се артикудују гласови. Вреди споменути да болесник и даље сдогове разликује. Кад огдеда да говори, тодико се пута напреже, кодико у речи има сдогова. Кад наступи вербадно глувило, болесннк не чује речи, не спаја са звуцима, које чује, и иредставе од предмета којима су оне символи. Он може ц даље сачувати сензориедно чувење, може раздиковати каквоћу, боју, висину ц јачину звукова. Болесник депо може чути и кад игла падне; окренуће се, кад га ко викне; може разликовати и правац одакле додази звук који чује. Ади он не разуме што се говори, за њ .је његов матбрњи језик, као неки сасвим му непознати, — туђ језик. (НАОТАВИИ.Е СЕ)