Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Нс можемо се потужптн, да је купљење народних приповедака сасвпм занемарено, н ако се чешће чују н такви гласови. Од прве Вукове збирке па до сада изишао је приллчан број скупљених народннх приповедака, а и дан дањи се објављују у многим српским листовима. 1 ) Има доста п приватних неизданнх збирака, које вероватно очекују какво згоднпје време, а сада још деже забачене, пошто се повукде испред ,савремених" гостију из туђпне. Па и поред толиког броја збирака, испитивалац народних приповедака неће се моћп послужитп сваком збирком. Није ново, кад се каже, да је теже куппти народне приче него народне песме. Народна иесма пма свој чврст, сталан облик; њен музички ритам, у иеку руку, је цемеит којп је чува, те се не рони, бар средина, оно што] је главно, ако се крајевп ороне. Код приповетке је друкчије. Она нема сталног облика, исту причу сваки прпповедач друкчије прича. Иста главна тема, пстп спореднп мотиви, исти ред, али је опет начин излагања те садржине друкчији код другога прнповедача. Код бележења песама скупљач, прибележпвшп је онако како је чује, свршио је главнп посао. За невешта скупљача и престаје даљп рад; ако се потруди, да нешто поправи — погрешке. Та п сдавном Вуку неки још п данас замерају, што је које зрно народнога бпсера угдачао. 2 ) — Нпје код прпповетке тако. Треба је сдушати од доброг приповедача; ако је могућно, из неколико причања реконструисати праву ') Од већих и важнијих збирака да поменемо ове: Већ помен^ та »Народне србске припов-ћдке", Атанасија Никодића; »Српске народне приповијеткс, скупио их и на свијет издао Вук. Сте«. Караџић. Беч 1853. год." — Друго издање, опет у Вечу, 1870. године; »Риске рпроу1ес1ке 1 рјеате. бађгао 1 8р18ао Муа* 8(;ојапот1с. 2а§гећ 1867. ј?.«; »Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве. Скупио Вук Врчевић. На свијет издало Српско 3"чено Друштво. Виоград. 1868. год. <( ; »Српске народно приповијетко, скупио их и на свпјет издао <<: Јован Војиновић, Виоград, 1869. год.®; »Воваибке пагоЛпе рпроујес1ке. 8уегак I. 8кирш 1 па 8У1е(;1о 1гс1ао гћог гес1оупгбке от1аате ћовапвке и Бјакоуи. 81вак 1870.*; »Срнске народно прпповедке. Скупио Ђорђе Којанов. СтеФановпћ. 1871. г. Нови Сад (< и т. д. Има неколлко збирака и из кајкавског дпалекта, од којих сј г најзначајније збирке проФ. Ваљевца. Заслужују још позгена радови неких наших књпжевника у »Впли«, »Детопису* (Влад. Ерасић, Дамњан Нрерадовпћ, којп је с доста разумевања радио свој посао, Стојан Новаковић. Богдап Еузмановић п т. д.), »Бос. Вили« и другим листовима. Сем тих збирака, имаће неких и пзданих које су могле остати у рукопису, јер њихова порнограФска садржина, и ако има где где духовитости, ппак вреди само у ужим поверљивим круговпма. 2 ) Д. Мариновичв у чланку »Нашата историл вђ народнит^ ни пксни* (отчетт, на саФииската дг]1жавна млшка гимназил — 1897-98 год.) на пеколпко места бацао се блатом на нашу народну поезију. Опширнији одговор иа тај његов безоСзирни чланак биће скоро штампан. Ј. Ж.