Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

ГЕОЛОШЕО ДРУШТВО

1ХХ збор (10. априла 1899. год.) 1. Разгледане су књиге, које су стигле Геодошком Заводу у прошл.ом меседу; слике из Алла, које је иоклоиио г. Стеван ПредиК, проФесор; слике из Старе Србпје, које је поклонно г. д-р М. ШушхаловиК, лекар у Скопљу; п прнмерци мекушцима нзбушених кренљака на Јадрану код Карлопага, које је донео лаборанат Анта ЖудровчиЛ. 2. Ј. М. ЖујовиЛ говорио је о наласку дијабаза код Ерчмара (срез колубарски, округ ваљевски). „Интрузивне масе овог дијабаза леже у флишоликим пешчарнма, на два километра више села, на путу за Дивчибаре. Стена је чврста, пелељаво-зелена; има зеленкасте крнстале од фелдсиата, тамно-зелене од аугита, и зелена п жута зрна од хлорита. Мпкроструктура је ОФитска. Споредни и секундарни састојци јесу: илменит, ефен, магнетит, калцит и хлорит." 3. Ј. М. ЖујовиК приказао је друштву нову геолошку карту Маџарске, коју је издало Мацарско Геолошко Друштво у размери 1 : 1,000.000 „На овој је картн издвојено 37 разних терена: 26 седиментарних и 11 еруптивних. По спроводном тексту, који су израдили Халавач, Рот и Шафарик (Кигаз ТЉегасМ с1ег §ео1о§Јзсћеп УегћаИшзбе с!ег Гап(1ег (1ег ип§аг. Кгопе), може се геологија Маџарске овако оцртати: Архајских■ шкриљаца највише нма у банатским и ердељскнм планинама, где су рудовити и подељени на три члана, затим у средњим Карпатнма, где су такође рудовити; споредни су на Малим Карпатима, Л.ајти, Розалији и т. д. и на. Псуњу, Иапуку, Гаричу, Слемену, Фрушкој Горп. — Иалеозојски су терени мање од свију расирострањени. Средпег Девона има само у комитату Васу, а можда су девонски и „ зелени шкриљаци" Средњих Кариата. Продуктивног — горњег — Еарбона има у Баиату (Гешица, Ајбентал), а ту је нађен н марински, доњи, члан са спнриФером 8р. то8^иеи818 (Корњава). Дијаска флора нађена је у Банату п код Печуја. Дијаса нма још између Вага и Њитре и на Малим Карпатима. — Мезозојик или облаже и покрива архајске терене, или сам гради омања брда. У банатскпм планпиама протежу се