Prosvetni glasnik

240

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Тек од 1836. годнне у Мисиру се пристула уређеву школа, и оне се деле на народне, средње и више. Ову реорганизацију школа изазвала је погреба у школовашш чиновницпма и војницима. Кад су 1841. године била укинута многа јавна звања у земљн, ге је тако била престала и потреба за школованим чпновннштвом, иропадоше многе средње и више школе. 1875. годнне иочпње се опет радити у Мисиру на отварању п урођењу школа, и то поглавито матери/јалном иотпором тадањега мисирског вице-краља. Тада установише наромите школе за спрему чииовништва, н у њима су поред осталога предаванн и језици арапскп, француски н енглески. Ове су школе биле отворене за омладину свнх вера п народности, али је тим било мало поможеио просветноме наиретку у Мисиру, јер од 500.000 деце дорасле за гаколу у овим је школама било места само за њих 7000. Сама нотроба је изазвала отварање и других школа, и тако посташе разне католичке, енглеске, лутеранске, јеврејске, америчке. јерменске н грчке школе, које су бнле разнолико уређеие. Од свих ових школа највише су се истицале својом оригиналношћу школе, иознате под назпвом кутабк. Ове школе било је најлакше отворити и одржаватп. Ваљало је само имати учихеља, ученике н учионицу, и школа је готова. Од школскога намештаја било је потребно неколико асура, на којима ће ученици седети, сточић за коран и неколико дашчпца и штапића од трске. Школе су бнле често и на улици. Ученицима и учитељу није ни мало сметала улична врева, јер је у школи непрестано највећа вика: сваки ученик на глас учи своје задатке, без обзира иа своје другове, који опет као да се такмнче, ко ће гласније читати. Учитељи у овил школама су готово без икакве спреме, јер сем молитава из корана, чнтања и писања друго нипгга не знају. Ово се најбоље види п по томе, гато кад је

1889. г. законом било наређено дасе учитељи овпхшкола подвргну стручноме испиту од њих 39, колико их је било на псппту, 27 није имало ни појма о аритчетини, а 29 о лепоме писању. Онима који су били иали на испиту било ,је доиуштено да после године дана но другн пут полажу пспит, али се од ових није ни један поново на испит пријавио. Појмљиво је, што је уснех у овим игколама готово никакав. У кутабе иду готово сва деца дораслаза гаколу,паопет на 1000 стан. мисирских њих 912 не знају ни читати ни ппсати, Ово понајвшпе долазн отуда, гато деца у кутабима уче читати и писати, по корану, који је на арапскоме језику, а који се у Мисиру не говори, зато врло брзо забораве н оно -што су којекако у гаколи научила. Већина се кутаба одржава нарочнтом помоћу, те је настава у њиха махом бесилатна. У некима деца добивају одело, а у некима чак и храну. Ових школа, које су као ' нека врста основних гакола, има сада I у Мисиру на 9000, и у њнма је на 180.000 деце. Има п државних школа, али у њима школовање нс само што није бесплатно, него је п врло скупо. У једним школама, и то ннжим, сваки ученик илаћа 10 дпнара гаколарнне годншње, или управо за девет мессца, за колико учење траје. У нижим државним школама првога реда школарина је око 30 динара годпшње. У вишим школама екстерни ученици илаћају годишње око 200 а они који су у интернату око 400 динара. У другим школама. тако званим Тефиковим, екстерни нлаћају преко 300, а интернн ученици на 1800 динара годишње. У државне гаколе може битп нрнмљено највигае до 60000 ученика, и њих похађају махом деца имућнпјпх родитеља. У овнм школама наставни су језпци турски или арапски. али мимо њих обавезни су и француски и енглески. Ранијих година није у Мисиру по-