Prosvetni glasnik

212

ШРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ипак се могу уочити више раздика и погрешака, које се морају истаћи да би се скинуда одговориост са српског оригииада. Вероватно је да су неке погрешке учињене гато их је редактор превидео, ади се то не би могдо рећи за све. Тако редактор је покушао да кдасиФикује неке наше терене од криетадастих шкриљаца; Цер и Букуљу уврстио је у пајмдађи кат Фидита, а цео кристадасти терен у североисточној Србији ставио је у средњи кат, међутим знамо, да у овоме има Фидита, а на првим двема пданинама гдавну удогу имају гранитске стене и старији исконски шкриљци. Еруптпвне стеие код Брњице уједињене су све као трахитоидне, међутим ту има и правих гранита. Изнад Д. Мидановца као гранит означен је и кљун од кристадастпх шкриљаца. Код Пдавне место трахитоидне стене стављен је црвени пешчар. Изостављен је гранит јужно од Сене. Изданак на Маденику означен је као кристадасти шкриљац, а то је риодит (иди микрогранудит). У Терцијару више Ћуприје означен је неки непозНатп трахит. На Вршкој Чуки не види се да има црвеног пешчара, и пружена је Креда на југ. На превоји Св. Никоде заборављени су гранити, диорити и риодити. У пиротској корутини место наноса обедежени су кристадасти шкриљци. На пдочи су сва мезозојска острва означена као јурска, а има и Тријаса. Нцје означена трахитска маса код Деана, нити црвенн пешчар источно од Куршумдије. Код Ивањице је метута Јура место Тријаса. На Руднику нису означенн дампрофири, који су изостављени п на сдемену београдском. Под Јагодњом нема серпентина, код Зворника нема црвених пешчара и Креде. Креда је метута сувише почев од Доброседице па поред Увца на Јавор и Годију до Ибра, а ми ту имамо разних ствари. Покушано је да се у окодини Пирота преко Креде превуче Фдиш, као по северним падинама Зап. Бадкана; овакве би допуне биде зар оправдане тек на основи нових проматрања". 7. Д. Ј. Антула издаже збирку одовних руда н карактеристику важнијих оловнпх рудишта у Србији, према до сада познатпм подацима.. Одовна се рудишта обично појављују на контактима трахитоидних стена с мезозојским кречњацима, иди се надазе у неправиДним масама по пукотинама и пећинама у самим кречњацима, ади су и у том сдучају еруптивне стене у њиховој непосредној бдизини. Сем тога запажена је појава оловних рудишта и у старим теренима, на контактима микрогранулита с Фидитима (Подриње) и поред трахитоидних изданака у микашистима (Власина). Одовна су рудишта растурена готово по цедој Србији, али се ипак могу издвојити некодпко важнијих центара: Подрнње, Авала, Космај, Рудник, Копаоник, Рупље и Кучајна. У свима овим обдастима налазе се обилати трагови старога рударства, којп могу најбоље посдужити за подазне тачке нри рударским истраживањима. Многе оловне руде у Србији садрже у себи сребра, а галенптп из Кучајне, између остадих, имају јога и злата. У овом погдеду досадашње анализе показују нам: