Prosvetni glasnik

220

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСЈТИК

дармттатске гимназије Ајденбурговим естезиометром, и добио је веома занимљиве ресултате. Као место мерења употребљене су јагодице на ллцу, чије Фпзиодошке нормпде износе напред 2—5, а натраг 10 милиметара. Ево неколпких нрактичних закључака из Вагнерових огледа, који се поклапају са дугогодишњим, емпирпчким захтевима наставне хигијене. Часови гимнастике не разликују се у ствари од других наставних часова у ногледу замора, с тога ннсу кадри да одморе ученнке. Чак п часови игре не опорављају увек, јер ученици који живо играју показују доста ведике бројеве умора; као одморени могу се сматрати они ученици, који нису ништа радили. С тога Вагнер нрепоручује, да се часови гимнастике и нгре држе иоследњих часова по нодне. Настава ио подне треба сасвим да се ослободп научних предмета, из хигијенских и педагошкпх разлога, јер је скоро без икаке вредности, будући се ради са замореннм ученицима. Поменуте методе истраживања о замору, и ако иосредним иутем утврђују духовну замореност, дале су брзих и богатих ресултата. Ну истраживања ове врсте вођена су и д]>угим нравцем, који се састоји у непосредном испитивању духовних Функција, у мерењу духовне енергије и њених промена услед наставе. И ако је овај иут пепосредан и ближи циљу, до данас ипак није дао тако обилатих носледака. Као средство за испптивање служе различити рачунски задаци и диктати. Тако је КгареНн у Хајдлбергу дао својим испитаницима да сабирају кроз иеколико часова бројеве са једиом бројкол. Сваких пет минута, на дати знак, имао је сваки рачунџија да нодвуче црту ис-под бројева дотле срачунатпх. Огледи су измењивани од разне руке, уметани су одморци, гледано је на утицај јела, на утнцај спавања, телесног напрезања. Из ових огледа изведено је правидо: у почетку је рад био увећан услед вежбања, али ускоро за тим је нриметно опадао, по каквоћи и количини, н то различито код разних лица, услед разноврснпх утицаја, као хране, снавања, напрезања. Сличне експерименте је изводио Ви㧫г8<;еш, којп је ову рачунеку методу нарочито развио. Он је задавао ђацима од 11 -1-8 година четири низа рачунских задатака, од којих је сваки захтевао по 10 минута рада; носле свакпх 10 минута настунао је прекнд од по пет мииута. Цео оглед је трајао 55 минута, од прилике један час. Уиоређивањем задатака пронађено је, да брзина рада, услед Вежбања, растпјаше. али је доброта рада с друге стране непрестано онадала услед заморености, тако да је на крају часа број погрешака скочио на 174, најзад чак на 194% ирема онима у ночетку огледа. ћаавег је задавао својим ученицима рачунске задатке сваких ирвпх десет минута у свакоме од пет узасобних часова пре подне. При томе се показало, да је рад по количини иорастао од првога до другога часа; напротив, четвртога, а иарочито петога часа беше нрпметно опао. Погрешке п ноправке беху све многобројнпје ири свршетку рада, Рускп лекар Сикорскп, а по њему ХепФнер и Фридрих, задаваху ученнцима, који пм служаху за огледе, диктате у ночетку и на