Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

22б

иозвао је тада неког Анатолија, кадуђера из Рима, који је просио мидостињу по народу па. заскитао, — да му унука Јована књизи учи, и сместио га у црквену кућу. — Поред Јована ишли су у школу и друга деда из седа. — За сву децу пдаћало се месечно свега један дукат, а било је преко 30 ученика. — Ккупе су бпде обичне а ппсадо се на кодену. — Анатодије ,је био стар човек. Био је пијаница и врдо строг, те је казне, нарочлто валоге уиотребљавао врдо често. — Кад је једном на вадогама душмански истукао Јована Тодоровића, овај се пожади деди. који учитеља отпусти због тога на овај начин: Најпре запита Анатодија, зашто му је унука тукао, ади овај не призна. Тада га поп Никода позове на вечеру, па пошто га угости рече му: Зар сам те ја зато звао да тучеш ђаке турски? За тим нареди те га момци оборе. Један му момак седе на гдаву, а други на ноге, ноп пак размахне, па по стражњици. Пошто га добро истуче, нареди му да се одмах из седа седи. Анатодије је учитељевао 3 године. Пошто је пак отнуштен отиде у Доњу Гламу на некакву част. Ту се оиије, падне с коња и пребије обе ноге. Тако бодестан буде донесен у Осмаково, где је био још једну годину, али не као учитељ, па га неки поп Игњат из Еадне однесе у манастир Габровницу, те је тамо и умро, а из те је окодине био и родом. После Анатодија до ослобођења мењало се у Осмакову још некодико учитеља. У пиротском округу, колико ја знам поименце, било је шкода још у овим местима: Црној Трави (основана око 1836. г.), Допој Еоритници, Шиају (од 1869. г.), Градигиту (1845.), Шоклишту, Орљи, Јаловик Извору (основана 1868. г.), Шестигабру (основана 1872. г.), Гостуши 1 ), Великој Лукањи (од 1840. г.), Извору 1 ), Балтабериловцу, Соиоту (од 1850. г.), Добром Долу (од 1844.), Завоју, Сухову, Суводолу (од 1864. г.), Расници, Смрдану, Костуру, Елату, Студени. — Сем ових шкода било је шкода још у много места, ади ја не могох више да забедежим. Да напоменем још неке ствари, које се односе на шкодовање у доба о коме је реч. Сваког празника сви ученици били су дужни ићи у пркву, а полазили су за цркву сваки од С1«је куће, а не сви скупа од шкоДе. Учнтељ је певао за певницом, а ученици су одговаради. Сви ученици и ако не

Ј ) У гостушкој цркви нашао сам на нрвом листу у једне дрквене књиге овај запис: Знано к$ди 5 кога кеше Таса Џбнннх ш Ржамб 8 Гостбшб даекалх за 330, да држн странб деснб н да 8чн д«и,а школска , н да га ране с«лАн*к , н акх нз црк8 да л \8 плате 330 гр»шл. С(не к <ше 1867. л-кто, лмоц8 Д1кел \крнл 25. дјнх. 2 ) У Извору је основана школа нре 40—50 год. Кад је ова школа изгорела, бидо ,је село неко време без школе. Једна баба усни, да треба школу наградити, те сељаци куне плац за школу. Друга сељанка усни, да горе у брду има Поаов Камик, и да треба да се донесе у плац, на да се на њега мећу прилози за школу. Сељаци и њу нослушају, те се прилозила направи школа.