Prosvetni glasnik

18*

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

279

дросвете и црквених носдова, може препоручити за поклањаше ученицима: грађанских, девојачких и нижих разреда средњих мушких и женских шкода. III Саслушан је реФерат г. Михаила Марковића, редовног чдана Са-. вета, о модби г. Стевана Никшића, учитеља краснописа и цртања Гимназије Краља Милана I, који је модио за место вшиег учитеља вештина у нашим средњим шкодама. Према реФерату г. М. Марковића Савет је оддучио: да г. Стеван Никшић, учитељ краснописа н цртања у Гимназији Краља Мидана, засдужује звање вишег учитеља у нашим средњим шкодама. IV Прочитани су реФерати г.г. Стевана Предића и ТВуре Б. Димића, проФесора, о деду „Беи&сћез Говеђисћ ит. д." од г. Вдадимира Мадине, учитеља језика Гимназије Ераља Адександра I., који је у рукопнсу ово ■своје дедо понудио за читанку у вишим разредима наших средњих шкода. РеФерат г. Предића гласи: Г<лавном Просветном Савету Крајем месеца декембра лр. год. прииио сам од г. нрофесора г Буре Дизшћа рукоплс г. Вл. Малине, гимн. учитеља, 1'ејебиф |иг ћге ођегеп $(а}|еп <ж* ЖНШ|фи1еп ип .®ошдгасђе ©егћ1еи, тН ешег {игЈде^ајз*еп ©ејфгсђгс ђег ћеиОДеп ^ЛШпПиг" да ово дело, по одлуци Главиога Просветног Савета, као други референат прегледам и да кажем своје мишљење, да ли се оно може употребити као уџбеник у нашим средњим школама. Резултат мојега прегледа нмам част саопштити Главном Просв. Савету у овом што иде. Ова је читанка — то се впди и по летимичном прегледу, врло марљиво шрађена. Штиво је одабрано и расиоређено тачно по начелима, које је г. писац у својем, немачки написаном, предговору истакао, т. ј. он се при распоређивању штива држао начела поступног нрелаза „Оот ?ехф(егеп јшп Зфшегегеп", а при избору штива имао је пред очима циљ „|ШПфе ЗЗхШипа" п „еМе @гђо1ипд". Према томе би ово дело, с неким изменама, могло, овакво какво је, згодио нослужити као уџбеник у вишим разредима наших средњих школа, за које и онако немамо никаквих, за потребу наишх ђака нарочито удешених, немачких читанака. Али, ношто је г. Малина ово своје дело довршио још 1895. године, а међутим су нагае средње школе добиле нов закон, нов наставни план и према овоме удешен нов програм за предавање немачкога језика, то ова читанка у многом чем не одговара потнуно дидактичким захтевима, којп се оснивају на том новом плану и нрограму. Тако су, на пр., у Читанку унесенн неки немачки нисцп и прнмери из њнхових сниса, који новим нрограмом нису нпкако обухваћени (на пр. од бсћШега-а „3)а§ ооп ђег ©1оЛе", „ФГе ^ипд* јтаи Оои Сг(еапб", а од СоеШе-а пз „Аиз тешет Гећеп. ЛУаћгћећ шк1 Вшћ<;ип§", »ИаПетвсће Ее1бе" н т. д.). Нема сумње, да се успешна настава из немачкога језика, и иоред најбол>е наставничке спреме, не може замислити без подесних уџбеника, нарочито без добре читанке, и да би наставници овога нредмета с најживљим одобравањем примили и као давио жељену олакгаицу радосно поздравпли