Prosvetni glasnik

292

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сазива чдакове школскога одбора. Зато сам одмах тражио изјашњење од председнпка општине рибарске. Остали одбори у оште уредно врше своје дужности. Бдагајници заједно са председницима п управитељима пзврпгују одлуке одборске и наредбе виших просветних власти, у колико је то могућно према стању школске касе. IX. Школске зграде. Стање школских зграда у толико је у овој школској години поправљено, што су школске зграде у времену шкодскога одмора поправљене, окренене, очншћене, дрвенарпја у њима мрсном бојом презхазана, а то је допринело, те су сада у много бољем облику, него што су раније биле. У Врановцу је подигнута нова школска зграда а стара је пренрављена тако, да је удешена за два наставничка стана. Велика школска зграда у Јовцу добро је оправљепа. Еад с,е просечно узме, најгоре су школске зграде у срезу беличком, а боље су у срезовима левачком и темнићском. Одбор школе бупарске (срез белички) израдио је правила за оснивање Фонда за подизање нове школске зграде. Постараћу се да се у овој школској години оснују фондови у свима школским општпнама у којима су школске зграде у трошном стању. Овакви фондови постајали би дотле, док би се прикупила толика сума новаца да се може приступити подпзању нове школске зграде са наставничким станом. Уз то ће се доцније моћи н из окружног Фонда давати нозајмица општинама ради бржег подизања школских зграда. Окружни одбор је на мој предлог у окр. школ. буџету за 1900. годину предвидео суму од 5000 динара за оснивање окружног Фонда за подизање школских зграда. X. Фондови. Под /1 прилажем пзвештајо капиталима школских ц ђачких Фондова. Интерес који се годишње добива од капитала ђачкога Фонда троши се на набавку одела и школ. потреба сиромашним уче нтт цима. Капитади си осигурани и њима рукују школски одбори. Старам се са наставницима да се поступно у свакој школи оснује фонд за сиромашне ђаке. XI. Школске касе. Под •/. прилажем извештај 2 ) о сумама које шкодске општипе дугују својим школама до краја новембра ове годнне. Има школа које су се на рачун примања од школске општине задужиле нрнватним дицима за набавку учила, огрева и других потреба. Свакога месеца по пријему управитељевог и благајниковог извештаја пишем окружном начелству посебице писма о свакој шкоди и молим да се нареди председницима да испдате дуг касн својих школа. За сада моје молбе начелству с напдатом школског приреза и казни прилично успевају, адн ипак много би боље бндо, кад би се прикупљање месног школског приреза друкчије регулисадо. Сада председници месни шкодски прирез предају непосредно школским благајницима. Шкодски благајници често, као дични пријатељи председникови, не траже прпрез , већ управитељима одговарају: „Нема пара у каси". У неким местима председник сам чини вздатке и нрима квите у име багајниково, па по том као готов новац предаје бдагајнику, да их он у дневник касе заведе. Такав начин руковања касом казује, да је школска каса и данас у рукама председниковим. Знајући из искуства да је уређење школских каса веома важна погодба за напредак народних школа, размишљао сам и о томе, како би

') и 2 ) Ови се извештаји не штампају.