Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

313

ц на ваздуху лако сагоревају, као што су сумпор и ФосФор, сагоревају у чистом кисеоиику далеко интензивније но на ваздуху. Кад фосфор у кисеонику сагорева распростире тако јаку светлост, да је око једва може иоднети. И друга тела, која нисмо навикнути да сматрамо као обична запаљива тел.а, као што је на пр. гвожђе, сагоревају у кисеонику далеко интензнвније но што дрво на ваздуху сагорева. Хемнјским испИтивањсм продуката, који су постали како сагореван.см извесних тела у кисеонпку, тако и у ваздуху, доказано је, да су то продукти сједињавава онога теда, које гори, с кисеоником атмосФерскога ваздуха ил.и с кисеоником у опште. II на обичној температури постепено се једине извесна тела с кисеоником атмосФерскога ваздуха и то обично без иојаве ватре, а продукти, који се прп том стварају исти су као и кад би иста теда и са појавом ватре сагоревала. Такво горење без појаве ватре називамо лаганим горепем. Лагано је горење на пр. п процес дисања. Кисеоник атмосФерскога ваздуха, који удпшемо у наша плућа, доспева одатле у артериједиу крв, тамо се хемпјскп једини с извесним тедима, која кад дођу у додир с кисеоником сагоревају и стварају се једињења из кпсеоника и саставних дедова оннх те.ла, која у организму сагоревају. Ваздух измешан са гасовитим и испарљивим продуктима сагоревања доспева кроз венозну крв у плућа, одакде се оиет издише. Код ироцеса сагоревања обично се ирави раздика између теда, које сагорева, и тела, које горење помаже. Тако на пр. водоник, један од саставних дедова воде, сматра се као запаљив гас, а кисеоник као гас, који горење иомаже. Међутим такво разликовање тела није у свему правилно. Између тел.а, које гори и које горење помаже стварпе разлике у том погледу нема, јер као год водоник што је запаљив, исто тако и кисеоник може да гори. Истина кисеоник у ваздуху не може да гори, јер у ваздуху нема тела с којима би се кисеоник могао лако јединити; али у атмосФери каквога гаса с којим би се могао јединити, као што је на пр. водоник, кисеоник је исто онако запаљив као водоник на ваздуху. Екснериментом може се то врло лако доказати. Напунићемо један повећи суд гасом водонпком и отвор тога суда окренућемо на доле н пошто на отвору запалимо водоник, увешћемо у тај суд једну цев, кроз коју струји кисеоник, који ће се на пламену водоника упалити и у суду којп је водонпком напуњен даље горети. 1 ) Из ово неколико примера могло би се закључити, као да је горење само онај ироцес који се дешава ириликом сједињавапа разнах телсо с кисеоником. II заиста то је више мање обичан процес сагоревања или тако звана оксидација. Али ироцес сагоревања и објашњења тога процеса има у хемији много иространијега и веКег значаја.

•) Експернментом је ноказано како кнсеоник у водонику гори.