Prosvetni glasnik

312

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

најчувенијих заступника те теорије изјављивао, како гаје у почетку вест о ,1авоазијевим радовима бнла јако забринула, јер је мислио, да су пронађени неки нови важни Факти нротиву Флогистона, али кад је чуо, да се у тим радовима говори само о односима тезкина између тела, које сагорева и које сагоревањем постаје, онда се опет смирио п радовима Л авоазија, у погледу објашњавања ироцеса сагоревања, није за тим давао нпкаквога значаја. Међутим многобројним оиитима на најочевпднији начпн доказао је Аавоазије, да је теорија Флогистона сасвим неоснована, п да се из тела приликом сагоревања не одваја никаква запаљива материја, већ иапротив, да се тело, које сагорева једини, с кисеоником и да при том постаје за толико теже, колико износи количина сједињенога кисеоника. Данас је врдо лако не само код чврстих тела, која дају чврсте, већ и код таквих, која дају гасовите продукте сагоревања, као на пр. кад свећа гори, опитима доказати, да су продукти сагоревања тежи од тела, које сагорева. Ако на један тас теразија метнемо комад свеће и над истом обесимо један цилиндар од лампе, у коме се налазе тела, која ће задржати продукте сагоревања свеће и пошто доведемо терази.је у равнотежу и запалимо свећу, видећемо, да ће она страна теразија, на којој свећа гори, бивати све тежа и што дуже буде свећа горела, у толико ће се јаснцје видети, како свећа горењем постаје све мања и мања и при свем том тежина расте. Она страна теразија, на којој свећа гори, постаје управо за толико тежа, кодико' износи кодичина кисеоника, коју је свећа прнликом сагоревања утрошила. Ако тежина свеће износи а грама и ако тежина кисеоника, која је горењем свеће утрошена нзноси I грама, онда ће добивени продукат сагоревања иматн уираво а-\-1> грама. Правилним тумачењем процеса сагоревања, експерименталним путем сазнало се дакле, да је кисеоник оно тело у ваздуху, ко.је горење помаже и да према томе горење може бити свуда, где кисеоника има. У ваздуху поред кисеоника налазн се још један глас у коме, кад се од кисеоника одвоји, не могу ни тела да горе ни жпвотиње да дишу. Тај гас, који је с кисеоником у ваздуху измешан, зове се азот. У ваздуху има много више азота но кисеоннка. Прибдижно у 5 запремнна ваздуха има 4 запремине азота и само 1 запремина кисеонпка. Као што се види, кисеоник је у ваздуху азотом јако разређен. Према томе запаљнва тела морају у кисеонику далеко снажније сагоревати но на ваздуху. 0 томе се можемо лако експериментом уверити. 1 ) Тако на пр. дрво, које на ваздуху само тиња, кад се унесе у атмосФеру кисеоника распламти се и са великим сјајем сагорева. Исто тако и угљеп, као и друга тела , која •) Експериментом је иоказано, како дрво, угљен, Фомор и 1вожђе у кисеонику сагоревају.