Prosvetni glasnik

1ГАУКА Л НАСТАВА

Тако на пр. вода се саетоји из водоника и кисеоника. Кад водоник на ваздуху и.аи у кисеонику сагорева, једини се с кисеоником и ствара се вода. Увек се том приликом једине сталне количине водоника с кисеоником. Тако, увек се на пр. један грам водоника једини са осам грамова кисеоника. У девет грамова воде, под ма каквим се приликама она наградила, увек имаједап грам водоника и осам грамова кисеоника. Кад водоник на ваздуху или у кисеонику сагорева, онда .је количпна кисеоника у вишку и обратно кад кисеоник у водонику сагорева, онда је водоник у впшку, при свем том однос, у коме се водоник с кисеоником једини, остаће исти, т.ј. ириликом стварања воде, с једним грамом водоника никад се не може више од осам грамова кисеоника сјединити. То пгго смо за воду показали, важи и за сва остала једињења. У свима хемијским једињењима налазе се елементи увек у сталним и неиромењљивим количинама сједињени. Из тога правила могао би се можда извести закључак, као да пз два елемента не може постати више но само једно једино хемијско једињење. 'Гако на пр. да поред воде не би могло егзистовати и какво друго једињење, у коме би водоник и кнсеоник били саставни делови. Али из искуства зна се, да се већина елемената, не самоуједном, већ у више односа међу собом једине. Иоред воде, која би се по саставу и водоник-оксид могла назвати, јер се једињења кисеоника с другим елементима оксиди зову, имамо још једно једињење од водоника н кисеоника, које се од воде знатно разликује, непостојаноје илако се распада на кисеоник и воду и за то, што има сразмерно вттше кисеоника но вода, зове се водоник-суиероксид. Водоник и кисеоник у томе једињењу нису у истом односу као у водп сједињени. У води имамо с једним грамом водоника везано осам грамова кисеоника а код водоник-супероксида с једним грамом водоника везани су гаеснаест грамова кисеоника. Као гато се види, количине кисеоника, које су с истом количином водонпка у води и водоник-супероксиду везане, стоје у односу као 1:2. Та веома важна правилност у односима количина доказана је п код свију осталих елемената, који се у разним односнма међу собом једине. У свима тим случајима оне разне количпне једнога елемента, које су с истом количином друтога елемента спојене, стоје у простом односу, који се целим бројевпма може изразити, т. ј. кад упоредимо разне количиие једнога елемента, које су с истом количином некога другог елемента хемијски сједињене н кад те разне количине, ради лактпег прегледа по ређамо тако, да на прво место дође наЈмања количина, па затпм све већа и већа, оида ћемо видети да се из оне најмање количине све остале могу извести множењем те најмање количине бројевпма 2, 3, 4, 5 и т. д.