Prosvetni glasnik

316

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

Одређивањем кодичина с којима се елементи међу собом једнне, тим такозваним квантитативним оаитима, пронађени су у хемији основни закони, који нам казују каквога су састава хемијска једињења у опште. како се елементи по кодичинама међу собом једине и који нам казују н многе друге правидности у погдеду стварања и раздагања хемијских једињења. Нроналаском тнх основних закона хемија је добида новога н снажног подета и одмах су искрсда нова нитања, која су изазвада примену теорија, ради објашњења оннх правидностп у односима, по којима се едементи међу собом једине. На нитања, зашто се едементи у стадним и непроменљивим кодичннама међу собом једине и на питања о другим правидностима у коо1ичина с којима едементи у једнњење ступају, може се само извесним хнпотезама и теоријама одговорити. Теорија, која је тога ради у хемији примењена, позната је у науци још нз најстаријег доба, Стари грчки фидософи бавиди су се већ иитањем о скдопу материје, т. ј. да ди је материја до бескрајности дељива, п.ли се састоји из дедића, којн су даље недељиви. Нојам о дедићима, који се не дају даље дедити нрипада више у обдаст ФилосоФИЈе но хемије. Познати грчки фидософ Еиикур, који је живео на 300 година пре Христа, назвао је оне најмање делиће материје, који се не дају даље дедитн, атомом (атом је грчка реч и значи недељив). Теорнја о атомнма владида је стодећима у философији , али тек у седамнаестом столећу, теорија атома нашла је примене и у хемији, или тачније, пронадаском закона, који нам казују, да разне количине једног истог едемента, које су сједињење с истом кодичином другога елемента, ст-оје у извесном простом односу, нзазвата је у већој мери примена атомске теорије у хемији. Један од најсдавнијнх хемичара веди, да је хемија у своме развитку учиннда „највећи корак", кад је примила хипотезу атома ради објашњења опих правилности у погледу количина, по којима се елементи међу собом једине. Зашто се елементи по пзвесним сталним односима међу собом једине, објашњава се даље претпоставком, да је материја едемената сложена из атома и да се у хемијским процесима атоми међусобом једине. Тако на пр. водоник и кисеоник а и други едементи једине се у стадним н непроменљивим односнма за то, што се увек извесан сталан број атома једнога п другог едемента међу собом везују. По себи се разуме, да атоми једнога истог елемента морају бити међу собом једнаки. Исто-тако може се дако објаснити и онај други важан закон у хемијп, који нам казује правилности, које су доказане у сдучајима, кад из два едемента више једињења постане. Као што смо већ показади. у том