Prosvetni glasnik

318

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

јода и хлора; јер као што је познато чврста тела прелазе обично прво у течна па после у гасовита. Као год што између водене паре н леда течна вода средину заузима, исто тако и између чврстога јода н гасовитога хлора долази течни бром. Врдо је значајно, да н у хемијском понашању бром заузима средину између јода н хлора. Хлор се на пр. одликује снажнијом хемијском нривлачном силом од брома, а бром опет снажнијом од јода. Из јоднпх једињења хлор је у стању да истисне јод 11 Д а У једињеву заузме љегово место. С водоннком лакше се једини хлор но бром а бром опет лакше но јод. У опште у понашању тих елемепата бром заузима средину а та карактеристична разлика између хло]>а, брома и јода изражена је и у њиховим атомским тежинама. Атомска је тежина хлора 35.45, брома 79.96 а јода 126.85. Ако атомску тежину хлора саберемо с атомском тежином јода и збир поделимо са два, -добићемо приблшкно атомску тежину брома: 1«9 Ц 126.85 + 35.45 = 162.3; 81.1 и Та три елемента поред тога, што у својим особинама показују тако карактеристичне сличности, које су и у атомс-ким тежинама нзражене, обпчно се и у природи заједно налазе. Тако у оним минералима или мннералним водама, у којима се налазе једињења хлора, налазе се често у већим или незнатнијим количинама и једињења брома п јода. Такво упоређиваље атомских тежина елемената с њиховим особинама добило је далеко већега значаја епохалним радовима славнога рускога хемичара Димитрија Мендељева. (СВРШИТ.Е СЕ)

ОДНОС ПРИРОДНИХ НАУКА НА СПРАМ СВИХ ОСТАЛИХ НАУКА

(СВРШЕТАК) Ова последња врста индукције која не може бити пзведена до савршеног облика логичког закључка, до закона којн важи без изузетка, игра необично велику улогу у људском животу. На њој почива делокупно образовање наших чулних опажања, као што се о том нарочпто уверавамо нспитивањем тако званих чулних обмана. На пример, ако ударом надражимо крвну мрежу нашег ока, то ће се у пољу вида образоватп представа светлости, јер смо само онда осећали надражење видног нерва кад је било светлости у пољу вида, и што смо навикнути да осећај видног нерва изједначимо са светлошћу у нољу вида, и то ми чинимо у случају кад светлост и не постоји. Иста врста индукције игра такође главну улогу у психолошкнм процесима због необичне заплетености утицаја, који