Prosvetni glasnik

336

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Већ напред поменусмо, да Годишњица по својим прилозима, и ако доста неприметно, почиње опет бивати боља. Дакле, ова последња књига, коју приказујемо, по садржини није међу најслабијима. У овој је књизи девет придога од седам прпложника, међу којима од чланова Одбора Чупићеве Задужбпне видимо само председника тога одбора, којп је пос.1едњнх година јединн од чланова и био редовни сарадник Годишњице. На првоме је месту у овој књизи прилог др-а Мано.јла Смиљанића Развитак иородице и њене фазе. У њему расправља др. Смиљанић једно од врло интересних питања из упоредне етнограФије: о постанку и развитку породице. Ово је питање још ново, као што је уопште п сама етнограФија тек у најновије доба издвојена као засебна наука. Зато ће н садржина овога прилога врло интересовати наше читаоце. Писац, радећи по Рацелу, Хелвалду, Старкеу, Моргану, Шурцу, Штрајслеру и другима који су се бавили о овоме гштању, долази до ових закључака о постанку п развитку иородице: Првн и најстарији облик породице морао је бити онакав, какав се сада налази само код појединих животиња;. брачни је живот био потнуно неуређен; између мужа и жене није било нпкаквих веза и они би се после првога, случајнога састанка обично растајали, да се више никад не састану. Али као да је хетеризам први правп облик брачнога живота, кроз који су ступањ морали сви народи нроћи, а који -облик постоји и сада у неких дивљачких племена. Погрешно је, дакле, узимати жену и мужа за ирвобитну основицу породице, јер је, ето, првобитно постојала заједница жене; муж је остављао жену, н њено прво друштво, које је интимније везивало, било је њено дете; мати је хранила и неговала своју децу, и деца само мајку знађаху; муж је био потпуно непозната личност, за кога ни жена ни деца нису ништа зналп. Мајка је, дакле, у самоме почетку била основ нородпци. Каснпје је породпца морала достићп тај стунањ, на коме је већ била нешто уређена, али су и на томе ступњу браћа могла имати заједничке жене; или је дошао други ступањ, на коме су сестре могле имати заједннчке мужеве, п носледица и једнога и другога ступња је данашњи систем крвнога сродства у појединих америчких и азијских индијанских племена. Из система крвнога сродства, који је нађен на острву Хаваји н по коме се сва деца од браће п сестара сматрају међу собом као рођена браћа и сестре и мајком зову не само своју рођену мајку већ и све њене рођене сестре, а оцем не само свога оца већ и сву његову рођену браћу, закључује се, да је на овоме острву морао ранпје ностојати облик породице, по коме су само браћа и сестре могли брачно жнвети. То је и прва Фаза породичнога развитка, прва породица крвнога сродства, у којој су брачне групе биле састављене но генерацијама, тако да дедови и бабе чињаху једну брачну групу, њихова деца другу групу, њпхови унуци трећу и т. д. После је учињен први корак усавршавања породице у томе, што је браћи ускра-