Prosvetni glasnik

Б Е .1 В

III К Е

645

просвете пздао је наредбу, да ученице VIII разреда буднмпештанске велнке гимназнје уче н кување, као обавезан предмет. Недељно ће' се држатн по један час теорних предавања из овога предмета, а уз то још ученице сваке недеље по једномморају ићи у кујну тамошњег Женског Друштва, да практички уче вештину кувања и да се уче пословима око спремања стола за обед.

Школе у Немачкој Сеоске народне школе у ПруСКОЈ. — У источној Пруској траже, да у сеоским народним школама предавања буду само пре подне, а после подне да су деца слободна. Као разлог овоме тражењу наводе то, што су дети у селу највећи послови, у којнма и деца могу знатно помоћн, кад не бп бнла по цели дан у школи. Кад после подне не би било предавања, деца би могла, бар по пола дана, бити од корнстн у кући, јер би, ако нншта друго а оно бар остајала код куће и надгледала кућу и млађу децу, те би им мајке бнле слободне и могле би отнћи на какав посао ван куће. Овоме захтеву о ослобођењу деце од школе после подне мучно да ће тамошња највиша просветна власт изићи на сусрет, јер се боје, да ће деца, остајући свако иосле подне код куће, мало по мало, бити оцтерећивана н тежим пословнма, који бн премашали њихове године и снагу. * Универзитетско образовање и свештенство.— У Немачкој се све више шири уверење, наравно код протестаната, да је универзнтетско образовање за свештенство најбоље н најподесније, и тамо су прот. свештенпци махом свршнли универзитет. Сад се јавља нова етруја, која устаје протнву тога да је за свештенике потребно универзитетско образовање. Уређење икарактер универзптетскога образовања, исповедају следбеници те нове струје,

ни у колико не припрема човека за дужности, које прима на себе као свештеннк. У немачким универзитетима нема никаквог надзора над онима, који се спремају да приме свештенички чин. Они којн сврше прво универзитет, иа се после посвете свештеничкоме позиву, обично пре примања свештеничкога чина проведу извесно време као правници или лекари, живећи сасвим слободно, па тек после полажу богословске испите и постају свештеници, што је, веле, за цркву и свештенство више од штете но што је од користи, јер су ови свештеници без верскога одушевљења, тако потребна доброме свештеннку. Садашња се богословска занимања на факултетима ноглавито састоје у питању и одговору: шта је. нстина? А да ли ово истраживање истине б] г дућим свештеничким кандидатима даје праву спрему за њихов будући позив ? Овога ради мнсле, да би боље било оне, којн ће бити свештеници, место овога нстраживања нстпне поучавати чему више одређеном, што би боље одговарало њиховој будућој служби цркве. Читање дела светих отаца и бољих хришћанских писаца било би, по њихову мишљењу, много корнсније за ученике, који се спремају за свештеничкн нозив, но што су заморна решавања филолошкпх пнтања и других ствари. Ученике. треба упутити, да добро изуче позитпвне хришћанске истнне, а не упознаватн их са сумњама, које су поједини мислиоци исказивали и затим их сами обарали. * Школска омладина и алкохол. — И у Немачкој је алкохол 'у великој унотребн, на се чак и деца у народним школама ретко уздржавају од употребе његове, те је тако настало право зло за омладину н школе. Сад устају да спрече или бар знатно ограниче употребу алкохола код омладине. Да бп се лакше борили са овпм злом, у које им је школска омладина запала, хоће прво да се с њим што боље упо-