Prosvetni glasnik
556
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
и гушиди се у оном прашљивом ваздуху у учионици, без икаква рада и надзора. Страшна и нечовечна казна и. за одрасда човека, а камо ли за децу,. којпма је живот у кретаау, раду, промени !! На неко.шко места то су и сами сељацн, ђачки родитељи, примети.ш и жалиди су ми се, што се у ШК0 .1И ништа не ради, те им деца дангубе. Оваким немаром и нерадом несавесних наставника највећа се пакост чини самој школи: тим се отуђују од школе и ђаци и њихови родитељи, па и цела околина. У неким школама накнадни су исппти држани тек крајем септембра. Еад сам такве наставнике прекорео за овакав нерад и нечовечно поступање према ђацима, онп су већином покушавали да то заклоне за изговоре, који су често били врло лакомислени, а неки и иеистинити. Тако, неки се пзговарају да нису радили с тога, што не знаду по којем ће програму нредавати, и ако никакав нови програм није у то време уведен, нити је дотадашњи укинут; други с тога, што му нису ђаци уредно долазили, а међутим он није своју законску дужност у своје време учинио, да ту сметњу отклони; трећи, вели, с тога, што Је имао ове или оне домаће неприлике; четврти с тога, што му ђаци немају свих потреба, а међутим оп нпЈе учинио оно што му је дужност, да ту незгоду уклони; иети с тога, што је, вели, досад понављао оно из млађих разреда, а међутим, кад се почну ђаци и о том питати, излази пред очи други један жалосни Факт: да тај наставник није ни прошле године радио колико и како треба и може. Тако на много места не само да није рађено, но треба велике муке, док се једном таком несавееном наставнику докаже, да се тај нерад не може прикрити. Има, наравно, и изузетака: један, изгледа од најбољих учитеља у овом округу, који има четвороразредну школу и који спада међу оне, који су наувише радили и урадили, признао је без икаква околишења, кад сам му приметио да није довољно радио, н казао узрок томе. Неколико школа нашао сам, у ко.јима неки предмети нису предавани ни прошле године, на пр. црквено певање. У једно.ј школи учитељ је свршени богослов!! Еад сам једнога десетогодишњега учитеља, који је свршио Учит. Школу, прекорео што ове године није ништа радио, и што је преко два месеца оставио да му ђаци чаме у учионици скоро без икаква рада, он је, сасвим мирио и с неким великим самопрегоревањем и поносом, одговорио: „Еонац дело краси, господине. Причекајте до Видова дне!... неће се то (досадашњи нерад) ни познати!!" Други, од бољих учитеља, признавајући да је код учитеља стари обичај да се почетком школске године „не запиње баш озбиљно", веле, да се ни ове године није радило својски и колико би се могло, понајвише с тога, „што се многи нису ни надали, да ће се при првом прегледу школа пропитивати ђаци". Тај необични нерад и немар у дужностн испољава се код наставника, и у честом и у олаком одсуствовању од дужности: за сваку ситницу тражи се, и, наравно, добива се одсуство од управитеља, већином због „домаћпх потреба'. А управитељи узимају одсуство: неки од школ. одбора; неки од председника школ. одбора, а неки и сами себи написмено одсуство одобравају, па надзорнику накнадно само јављају! Све се то чини на основу ранијих расписа о том, које би требало, сагласно садашњем закону, што пре тако удесити, да буду јасно одређени и побројени сви случаји крајне потребе, кад се може одсуство тражити и дати, а да се остави надзорнику да може казнити и онога који даје одсуство и онога, који га је тражио и добио, кад нађе да није било довољно оправданих