Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

О АПСТРАКТНИМ ИДЕЈАЖА ПИЕВОД С ЕНГЛЕСКОГ од Др-а Љубомира Недића (СВРШЕТАКЈ. 13. Да бих дао читаоцу још јаенпју сднку о прпродп апстрактнпх идеја, и онога заради чега се мисди да су оне од потребе, додаћу још једно место из Покушаја о Људскоме Сазнању, које гдаси као што следује: ..Листрактне идеје ннсу тако јасне н даке деци илн још неизвежбану духу као посебне. Што се одрасдим људима тако чине, то је отуда што су оне таквима ностаде непрестаном употребом и навиком на њнх. Јер, ако избдиже размисдимо о њима, наћи ћемо да су опште идеје замисди и измишљотине духа, које доносе извесне тешкоће собом и не нодају се тако дако као што смо ми скдони да уобразимо. На пример, зар се неће доста труда и вештине те да се створи идеја троугда (која још није од најапстрактнијих, најпространијих, н најтежих): јер он не сме бити ни косоугалан, ни правоугалан, ни равностран, равнокрак, ни разностран, него сваки н никоји од њих у исто доба? У истини, то је нешто несавршено што не може постојати, идеја у којој су сдожени делови више различних и несугласних идеја. Истина, дух у овом несавршеном стању потребује таквих идеја, и жури за њима што више може, заради одакшице у саобраћају и ради проширења сазнања, чему он обојему од природе врдо јако нагиње. Ади се, оиет, има разлога помнслити да су такве идеје знак нашег несанршенства. Бар је ово довољно да се види да најапетрактније и најопштије идеје нису оне са којима се дух најпре и најлакше упознаје, нити оне којима се његово најраније сазнање бави'. — Књ. IV. гд. 7. §. 9. Ако у кога има те способности да створи себи у духу овакву идеју о троуглу каква је овде описана, узалудно би било хтети разуверавати га о њој, нити бих се ја у то упуштао. Све што ја