Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

573

који се преноси живцем у мозак, где се појавн осећај. Да се осећај појавио, знамо; али како је надражај произвео осећај, то не знамо. Осе&ај је трснутна иромена свести услед утицаја каквог живчаног надражаја, или друкчије речено: ОсеЛај је душин одговор на какав живчани надражај. Врсте осећаја. У покојој болести мучн нас главобоља, загушивање при дисању, замореност мишића. За ове и сличне осећаје не тражимо узрок ван нас, већ у нашем те.лу; стање нзвесних делова тела утиче као надражај на наше живце. Ми осећамо пиркање ветра, чујемо шуштање лишћа, гледамо зеленило ливада и миришемо мирис цвећа. За ове осећаје тражимо узрок ван нас; појаве спољашњег света утичу као надражаји на наше чулне живце. Према овоме разликујемо две врсте осећаја: 1. животне осе&аје, који се проузрокују унутрашњим надражајима, и 2. чулне осеКаје, који су последице спољашњих надражаја. Нонављање н прилена. Шта назнвамо узрок ? Шта је надражај ? На што утнче надражај ? На што не може утицати ? Зашто не ? Од куда могу долазнтн надражаји? Шта је осећај ? Шта су жпвотнп осећајп? Шта су чулни осећајп? У коју од тих врста убрајамо ове осећаје: бело, жеђ, чупање, грубо, кисело, убпјеност, ружпн мнрпс, зубобољу? 3. Животни осеЋаји Органски осећаји. Ако за извесно време ништа не једемо, појављује се у нама осећај глади; ако смо дуго радили или прешли какав дуг пут, осећамо замореност и жеђ. У овим примерима се пре свега помињу стања тела. Та стања имају као последицу осећање. Помоћу осећаја, које задобивамо на тај начин, постајемо свесни стања нашег тела. Ми не осећамо само да живимо, већ такођер да смо мање или више здрави или болесни. С тога тп осећаји имају име животни осећаји. Њих називају и барометром живота. (Да ли је то име згодно?). Пошто је пак стање тела последица такозваних органских радња (дисања, варења, крвотока, промене градива), то се и ови животпи осећаји називају органски осеЛаји. Миншћни осећаји. Ако спустимо или окренемо главу, ако испружимо руку или ногу, опажамо те покрете. Ако говоримо или иевамо, осећамо покрет говорних органа. Пз тих примера видимо, да можемо по вољи кретати извесне делове тела. Покрети бивају помоћу грчења и пружања мишића и с тога се назпвају мишићни покрети. Ми постајемо свеснп ових иокрета помоћу мишићних осећоја. Тако осећамо нпр. такође већи или мањи покрет мишића наших прстију при писању или свирању на клавиру. Животни осећаји, које добивамо на овај начин, називају се мишиКни осеКаји.