Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

579

раскпнемо или пригњсчимо, видећеио, да је од чврстог и течиог градива Даље можемо добити представе о мирису и укусу лисга. У КО./1ИКО већма продужимо ова посматрања, у тодико ће бити сложеиија (садржина богатија) иаша (очигледна) нредстава јабукова листа. Просторна представа. 0 простору собе, у којој се станује, добива дете разговетну представу тиме, што је сваког дана гледа и у њој се креће; на исти начин долази и до представа: целе куће, градине, улице, места живљења и т. д. Ако посматрамо какав простор само са извесног гледишта, нећемо о њему добити добру представу. Тиме се и то објашњава, што већииа људи немају разговетну нредставу о величини и облику иебеспог простора, јер им само очн служе за образовање те нредставе. С тога и престављају тај нростор и сувише умањено и као плави свод. Чулна обмана. Са 10 метара даљине изгледа нам какав дирек већи, него ли са 100 метара даљине; кад гледамо низ или уз какву улицу, изгледа нам, да се све већма сужава; хладан лепо углађен предмет изгледа као влажан, кад га додирнемо. Кад за време вожње железнпцом гледамо кроз прозор од кола, изгледа нам, да се не крећу кола, већ земља. Кад чујемо јак звук, то му тражимо узрока ближе до нас, пего ли кад чујемо слаб. Овде нмамо случајеве т. зв. чулне обмане т. ј. варљпвог, ногрешног опажања. Опажање јесте представљање на основу осећаја. У горњим примерима је осећање истинито, али је представљање погрешно. Од куда је то? Представа дужине дирека зависи од иокрета очију одоздо на више или обратно (мишићни осећаји!). Ако је дирек ближе до нас, то је тај покрет већи, него ли ако је даље од нас. С тога га и представљамо у првом случају као већи а у другом као мањи. Осећање називамо правилним, иошто под тим околностима тако мора и да буде. И од какве лопте и каквог округлог окна једнаког опсега с једнаке удаљеностн добивамо исте осећаје. Треба иомислити на сунце и месец! Ако из железничких кола, која јуре, поглед зауставимо на једиу тачку, нпр. какво дрво, тада ће то дрво морати да се креће противним правцем, ако хоћемо да га задржимо у погледу. Исти покрет врши наше око, када из железничких кола, која стоје, прати лет какве тице. Осећај је у оба случаја један исти, те услед тога се образују једнаке представе. Тако постаје обмана, да се дрво креће као и тица. Чулна обмана је, дакле, тгрешна иредстава извеене иојаве услед недовољних осеЛаја. Ногрешне представе у наведеним примерима се иоправљају или престају да су чулне обмане, ако се приближавамо диреку нли крају улице, или ако у вожњи на железници осетимо покрет и лупу точкова, као и