Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАБА

581

Дожив .Ђаји, догађаји. Представе ове постају на исти начин. Ми видимо кућу, из које куља дим; видимо овде онде на крову прво мале, па после све веће идаменове ; чујемо крање греда, запомагање и кукање становника, падање крова и зидОва; видимо како јуре ватрогасци и чујемо њихове трубне знаке; опажамо врућину и смрад од паљевине. Све се те представе уједињавају у сдожену представу пожара. Они је састављена из групе аредстава куАе и околине с низом иредстава свих радпа, које гледамо или слушимо код пе. Број. И о њему дете задобива представу на основу опажања ствари. При посматрању ствари из своје околине дете долази до свести, да после представе једне ствари, додазп представа друге, треће и т. д. На тај начин постаје у њему краћи или дужи низ представа. Радљивост, која се врши прн образовању тога низа, то јест, одвојено представљање појединих чланова у низу, називамо бројапе. Бројањем иостаје иредстава броја. Једна представа броја може постати и низом иокрета, н. пр. покретима руке шш ноге, лупањем о сто, избијањем часовника. Бројањем тих нокрета добивамо такође низове представа о бројевима. Представа времена. Представе „раније" и „доцније" зову се иредставама времена. Само време се не може опазити, јер није какав стваран предмет, већ само одношај између примећених доживљаја. Покрете и звуке ствари можемо опазити; ти су опажаји потом средство, помоћу којег додазимо до представе о одређеном времену. Ми слушамо н. пр. удар великог часовника на цркви; тек што смо добпли представу о једном удару звона, чујемо већ и другн удар и добивамо и о њему представу; ми смо свесни овог следовања обадвеју представа. При опажају трећег удара смо свесни, да је он познији него ли оба прва. Тако смо свесни сваког даљег удара познијег но ранијих. Тиме задобивамо низ представа, чпјих смо чланова свесни једно за другИм. Пзмеђу првог и последњег члана, као и између свака два члана тога низа налази се извесно одређено време. У колико вигае чланова има каква одређена представа времена, у толико је дуже то време. Помисли на секунд, минут, час, дан, месец, годину! Ионављање и примена. У ваквим стањима представљамо ствари ? Којим чулима долазило до тих иредстава? Каво полоћу вида постаје представа покрета? Како постаје помоћу пипања? Откуда долази, да по аеко представља у железничким колииа као да ,се крећу предметп поред пруге ? Како постаје представа радње н. пр. писања писама? Каква је, давле, то цредстава? Како постаје иредстава непогоде ? Како пак представа кавве народне свотковппе н. пр. трке? Каква је то представа — представа броја? Шта се мора чинити, да би се задобила иредстава броја? Шта је 1/редстава броја? Зашто се време не може само опазити? Од чега зависи дужина прод-