Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

585

Као узрок лостанку искрпвљености ртењаче истиче се махом шкода, н ако оправданост те замерке није увек тачно испитана. Кривица се за то не може бацатн само на школу, јер за иостајаље и развијање нскривљености су толнки другн Фактори од утицаја, да у ионеким случајевима, тек пошто се тачно узму у оцену све окодности, могу се пронаћи и узроци, који су је изазвалл, па н тада често само на основу вероватности. Тврђење. да код необразованих народа искривљености ртењаче исто тако ретко додазе као и код оне деце која не нду у школу , не може се сматрати као основано, што упоредних статистичких испитивања у томе погдеду никако и нема. На против томе сигурно је утврђено, да се сколијоза у шкоду доноси, да се ту услед рђавог држања прп седењу развија све више и са годинама проведенпм у шкоди постаје многобројнија. Исто тако своди се и чешћа појава сколијозе у десно на свикнуто погрешно држање теда при писању, цртању п другим шкодскнм радовима. Кад деца код куће по даскама на прозорима, на стодицама и другим неподесним местима, пишу, цртају иди у шкодп у рђаво направљеним скамијама при оскудној светдостн п при дужем раду, који њихову тедесну снагу премаша, заузимају усиљено држање, изнуре се и за заморене мишиће траже одакшице у незгодном држању теда, онда то најзад предазн у навику и води наносдетку сталној промени подожаја ртењаче, разним бодестима и наказном развијању. Тако је Мајер на „62. скупу немачких природњака и декара" обратио пажњу на то, да се, усдед прекрштања ногу (преко кодена) при седењу, развија крпвљење ртењаче у страну. Ади погрешно држање нрн седењу не бп могдо ипак изазвати стадну искривљеност ртењаче, кад не би за то бидо других иовољних момената у самом организму. У такве додази телесна осдабедост усдед оскудне хране, брзо растење упоредо са сдабо развијеним косгима, жилама п мишићима, поремећаји у развијању пршљепова, једнострано оптерећење

јасно истичу. Даље прегледање врши се при савијеном трупт напред тако, да врхови прстију опуштених руку допиру до внсине чашице иа коленима, при чему се неправилности ртењаче показују. За распознавање болести је веома важан положај и одстојање илећака од ртењаче и положај њин према површини леђа. При испитивању ребара ученик треба руке да дигне усправно у вис и да. над главом састави дланове. Ако ученик има сколијозу , онда ће прсти којима пипамо на удубљеној страни дуж ребара, која се промењеном положају пршљенова прилагођавају, више упасти но на другој, противној страни. У почетку сколијозе стоје ртни израсли привидно још у правој линији , те лајпци то називају »високим плећима«; на против пак, на испупченој страни су ребра много стрмије засвођена, сала плећка је подигнута и од ртењаче више одвојена. Еод јаче развнјене сколијозе изгледа једна страна леђа цунија, једно бедро је више, она половина нрсију која одговара испупчености ртењаче, спреда је равннја и према другој страни кржљавија, извијенија ребра на испупченој страни стоје даље једно од другога, т. ј. међуребарни цростор је много шири но на другој страии. просветни гласзшк 88