Prosvetni glasnik

ОЦЕНВ И ПРИКАЗИ

607

за образоваље и за законити поредак, који ће иосдужити примером и суеедним нокрајинама под турском влашћу (Босни, Хердеговини, БугарскОј). Његове искрене и топле жеље за Србију убрзо почеше постајати доло. Још он овај свој.спис пије био штампом ни објавио, а већ је био срећан, да се његова надања иочињу остваривати: већ у марту месецу 1830. године стигао је био у Србнју портин комесар, да по наређењу једренскога мира уступи Србији шест округа, прпзнатпх јој још раније акерманском конвенцијом. Као што се из овога прегледа могло лепо уочити, Пирх иде у оне ретке стране путнике, који походише Србију, једино у жељи да о српскоме народу п још мдадој српској држави сазнаду праву пстину, и који верно изнеше све што непосредно и посредно сазнадоше о Србијн и срнскоме народу. Ми се само можемо радовати, што је слика нашега народа н наше домовине, усшсима свих тих беспристрасних оцењивача, увекијасна и прпмамљнва, и зато баш и жалимо, што је ваљадо да протече пуних седамдесет година, на да се преведе на наш језик једна тако лепа а тако искрено написана књига о нашем народу н првим годинама живота обновљене Србије. Сриска Ераљевска Академија, кад је већ одлучила да у своја нздања увршћује и преводе, у истинн није за овај мах могла изабрати подеснији спис да изда. Жалимо само, што и преводилац није уложио свеколику пажњу, да ова књига буде у српекоме руху што угледнија, те достојна и Српске Ераљевске Академије, у чијем издању излази иред српске читаоце. Преводилац добро влада немачким језиком, с кога је иреводимо; то и не огледамо спорити. Али му недостаје потпуно позпавање српскога језика, те у Академијину издању нааазимо и ове омашке: би (м. бих), 1. л. једн. (свуда где је овај облик употребљен); разуму (м. разумеју) 3. л. мн.; дечији (м. дечји); млого (м. много); видио (м. видео); бојаџиски (м. бојаџиских), 2. н. мн. од адјектива бојаџијски; Немци има да благодаре Гете-у и др. Ноједина имена лица и места Пирх је погрешно чуо, па погрешно и записао; нека је опет, због буквице којом је писао, записао непотпуно. Преводилац је само на неким местима учинио потребне исправке; тако Пирх погрешно пшпе добро досле и преводилац га правилно исправља; такве је исправке сасвим оправдано преводилац чинио и код речи: Љубица (м. Љубић), Мелентин (м. Милентије), Виро (м. Вирово). Али су на многим местима остале такве погрешке без потребних исиравака н тумачења, чиме се знатно отежава разумевање појединих делова путописа; а ове је исправке било врло лако учинити. Од тих очевидних погрешака, које сметају потпуноме разумевању путописа, а које је преводилац оставио неисправљене, помињемо само иеке: Беланица (планица, м. Бељаница, стр. 100. и 104.); Креиолш (село, м. Ерепољин, стр. 108.); свилањски иредео и Свиљани (м. предео око Свилајнца и Свилајнац, стр. 108.); Маља и Пасторак