Prosvetni glasnik

610

просветни гласник

есТосеге са два акузатива ретко се налази код кдасичних писаца. § 159 АсПесИта ргоргшз, соттишз и засег долази иод беп; а у прим. В требало је рећп каква је разлика између (ЈепеИуа и Ба1Јта уз асНесИуа 81тШз и (НбзЈтШз. § 160 Додај п ЈтчЛео а поред пп1и ћпчЛеии' могло се рећн да се каже и 111 1НУ1(Па вшн или ]п \1 (Нат ћаћео § 165 Прим. 1 а) а Сајферт § 121 Аип. 1 говоре о употреби глагола ебзе са 111 да се означп каква телесна или душевна- особина. Туроман не каже јасно када каже: или друга каква конструкција (?!) Много би боље било да су и СајФерт п Туроман рекли: да се у том случају употребљава и ћаћеге 111 и ро88П1еге н. пр. Кер. Спн. 2, 1: С1с ч1е ога^. I, 89; (1е (1ото 101; Р1П1. 5, 38 — а каже се и еззе арис! акрп. а н обе препозиције ариЛ н 111 § 166 Глагол ргоћаге има и активну конструкнију (геш ргоћаге). У §§ 170 прим. 2 п §487 овп су додацп сасвим нзлчшпи: »алинеатогт ПНегав, не Јог1Ј88Ш10 то(1о, и не ћо8{Ш тосјо". § 173 прим. 2 позћ'а(?!) ћ-есепИ: § 174 Код ОепеИта уз §гаИа п саиза требало је наиоменути ученицима, да је беп. уз саиза апозитиван, а уз §га!Ја објектнвац. § 175 Уеи1игае тешогез 1ат пинс ез1о1е зесес!ае. Туроман по Сајферту а овај но 2итр1-у. Овај нрпмер не бп препоручно за школску граматику због његове мало чудновате употребе ПнрегаИта БЧНига, што се не слаже са § 228 б. § 177 СајФерт пише а но њему и Туроман: „Саезаг шћП зо1е! о1)1т8с1 11181 ППипаз*. Ја држим да се поједине реченице из писаца класичних ие смеју смело и неумесно мењати. Овде говорник ласкаво говорн о Цезару па му тепа „шћП, Саезаг, 8о1е8 оћ1п г 18с1 11181 шшпаз". Глагол аЉпоиеге обично се слаже са (1е — ређе са ОепеИтош а глаголи (1езрегаге и тј гап (§ 148) слажу се н са (1е са Аћ1. лица п стварп. § 178 тахпш не уиотребљава се. § 181, 3 требало је споменути да уз риЛе! и раешМ стоји и дио(1 а под 4. уз иПзегеог могло се додати и пПзегог (транзитивио) н. пр. Рппс1рез ОаПогит пп8егап1иг соттинет ОаШае 1ог1ипат. § 184 Требало је рећи, да се глагол тезсог ређе уиотребљава код римских писаца н да се замењује врло често глаголом уш ). § 189 Ирим 1 у петом реду одозго треба „него" а не „место" (штампарска погрешка). § 189 Прим, 1 Ово правило није ирецизно. У параграфима 142 в. ПНе11е§П, 160 сареге!, 167 ега1 111188118 и 177 8о1е1 наилазимо на мало чудновата времена. § 192 За аПепиз уз лпце могло се додати да се каже и аПеио апнно еззе 111 акрн. а код ствари стојн и аћ с. аћ1аИуо. § 195 поред роз! пзлипЛш је гереп1е ефПШиз. § 205 На пптање колико (времена)? стоји и АћћгИуиз н. ир. 0шас[ие ћопз ри§па!ит ез1. АсИесИуа сН§пиз, т(П§пи8 и глагол 1П(Н§паг1 долазе у § 188 а не у § 194 а аШее.Цуа 1'ге1из п соп1еп1из у § 186 (Аћ1. саизае). § 230, 1: ЕПо и! лНуат, 11011 лчуо и! ес!ат. За што нонрављатн самог ппсца, који каже ,N0« н! У1У0 ес1аш, зес! Ш ујуаш ес.1о". У истом параграфу додао би ради логичне свезе и бољег разумевања после ИпрссПгећп' у примеру томе још иоверечн: ^иопПпиз е1з гећиб, дшђиз »рПз^ис ус11е1, 1'гиегс1иг (Кер. СЈт.