Prosvetni glasnik

612

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

1 треба цитирати по оригинаау (Ст. <1е алис. 18, 62).... аписШа Ш81 ш4ег 1 зопо 8 еззе 11011 ро1ез1. § 248 в. у четвртом прпмеру иза <|ио(1 додај ћопппев а у § 270 иза 1)01118 топђив треба ргаесШоз. § 243 III в. Место А1ехап(1го читај РгЈагпо. § 237 Израз асНшгаИош вши није класичан — наилазимо га код 1.. Апп. бепес. н. пр. ер1з1. шог. 1. IV ер 181 IV (33) 1 11011 ез! аЉшгаИош нпа агђог, п1п П1 еатЛелп аШћнНиет 1о1а вПта бштехП а и код Гедија и Апудеја, с тога треба писати аЉшгаИонет ћађео пди та§па 081 а,1с8 ш1пигаИо' а као Ра881У за ас1тћ'ог узима се асћп1г11опе аШс1. § 307 посде 1ои§10г додај ј^позсће аи1ет. § 312 прпм. 2 ~ Ово правидо није добро (с1. Сајферт 43 243, 2 Ашп.). § 336, 3, шкпе Туроман са СајФертом „Ргопотеп ро88е881тит стоји испред своје речп само онда, када је нагдашеи". Ово правидо није та^но. Шта да кажемо за ове примере, где видимо да ргоп. розбеззпит стоји напред а није нагдашен а често се надази и иза речи, где је збиља нагдашен? Ево прнмера: С1с с1е оД'. II, 82 аЛ Р1о1етаеит, зиит ћозрћет теш!; Тизс. V, 79 ТзезИае рго зио раг1и На ргоридпагћ, и1 \ Љчега ехфпап!; с1е Ип. Л', 95: 11011 1110 (1о шеиш С1сегопет зес! те 1р8ит аћс1иса8 Псећћ; Са1о тагог 13 Оог«1а8 сепћип е! зер1ет сот])1етП аипоз педие шкјиат 111 зио з1исИо аЦие ореге сеззатП; 77 е§о тез1го8 ра1гез теге агћћгог; с1е сНт. II, 1 пиИа пгаЈог гез осшгећа!, СЈиат 81 орИтагит агИит \1аз 1гас1егет 111018 С1тЉиз (7 стћиз тозМз); Вги1, 231 1е агТзћгог та11е 1рзит 1асеге сриип 1ас11игпПа1ет поз1гат ехрегт, 264 то1°1 ЈисИсшт а ЈисИспо тео сИзепзћ, 328 Ног1епзН тох ех1шс1а 1а1о зио ез1, поз1га рићћсо; с1е па1. с1еогшп I, 122 аппсШат 81 ас1 1гис1ит поз1гит ге1егетиз, поп ас1 НПиз соттосћг е!с. II, 45 сшиз 011111101118 1етНаз соп1и1а1а а Со11а 11011 с1ез1(1ега1 огаИопет теат; Тизс. I, 55 ап ; пшз зепШ, 8е Т1 зиа, поп аНепа тотеп. А и оно нравидо нп.је тачпо, да број и ргопопгеп с1етоп81га11оит стоје пспред своје речи, § 238 требадо је рећч „ади се увек-каже ас ргппшп срПНет". § 303 в.) АсИесИта се супстантшшо употребљавају у неутраду п то 110111. ц асс. — иначе описивање са гез". И ово правидо није тачно. Шта да кажемо за ове примере: С1с. с1е оИ. II, 14 ех СЈиЈћиз пшШздие а1Нз регзрјсиит ез1; (1е па1, с1еогит I, 119 (јшћиз ехрћсаИз; II, 41 1§шз соп1ес1ог ез1 е1 сопзитр^ог 011111111111 ; II, 56 сае1ез1шт абипгаћШз огДо; Асасћ II, 42 ат1н§иошш 1п1е11е§'еп11а; II, 94 а сегИз е1 П1из1г1ћиз соМћез аПзепзит; ћос 1с1ет те ш аћзсипз 1асеге 11011 311113: 40 (ЈиЉиз розШз; с1о 1п1. I. 13 а 1асППт18 огсПатиг; III 18 Т1г опппћиз ехсеПепз; асћ А11. VIII, 3, 3, Саезапз 111 опппћиз асНи1ог. У § 316 иди још боље у § 328 Прим. 3 могдо се рећи да се српско „и то" у датннском језику често преводи и са е1 (|и1с1ет н. нр. Ст. с1е па1. с1еогит I, 17 ех1зИте8 те апсШогет тешззе е1 сцпскгп аес[иит; II, 63 аПа гаИопе е1 <рис1ет рћуз1са; с1е оН. I, 42 тпШ е1 СЈ[и1с1ет сирнП; III 117 иШНаз е1 (циЈеш зитта. Исто тако често стоји е1 дшПепг те се