Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

615

рибар, у иреводу Тилије Довијанићеве, с иредговором Сима Матав^ља, и ЈВоКкв и воКе, од Благоја Тодоровића. Ових седам књига осмога кола имају укупио 115 3 / 4 штамиаиих табака, дакле 10 табака више но књиге седмога кола, а без мало два пута оиолико, колико иравила Задругина обећавају задругарима. Уз то су све књиге, као и књиге ранијих кола, дате задругарима у лепоме платненоме иовезу. У приређивању књига овога кола види се, да се Управа Задругииа користила досадашњим искуством у спремању књига рсдовнога кола, те је за предговоре уз поједине књиге утврдила: да се у њима износи живот иишчев, његов књижевни рад и одена сииса, који је у тој књизн штампаи: кад се од нскога нисца издаје друга иаи која даља свеска, а у првој је већ приказап пишчев живот п књижевни рад, у новој ће се свесци говорити само о оиом делу пишчевих списа, који се у њој штампају или које она приказује. Тако је проФ. Мил. Драгутииовић у предговору Домаћим писмима Доситијевим иаставио ириказивање живота Доситијева тамо, где је ово приказивање било прекииуто у ранијим свескама Доситијевих списа у Задругину издању; у исти мах се, као допуна коментару текста, говори о знатнијим лицима, с којима се Доситије дописивао, па су оцењена Доситијева писма; у предговору А. Гавриловића Сарајлијним лирским песмама приказан је живот и рад Сарајлији, јер је ово у Задругиним издањима прва свеска Сарајлијних списа, иа се ио том у предговору говори о лирским песмама Симиним; у предговору другој свесци Лазаревићевих приповодака допуњен је предговор, штампан уз ирву свеску овим пјзиповеткама, и нарочито се говори о одломцима Лазиним, који чине добар део друге свеске; у предговору Л.отијеву роману Исландски рибар С. Матавуљ говорн прво о животу и књижевноме раду Лотијеву, па после о роману, који је штампан у тој свесци. У књигама осмога кола три припадају српским класицима, две савремеиој сриској приповеци, једна туђој и једна поуци. Међу класпцима најстарији је Доситије. Његова Домаћа писма иастављају и допуњују у ранијим Задругиним издањима чотири свеске његових сииса: Живот и ирикљученија и Басне; ова писма допуњују колико ноуку, коју је Доситије у своја два главна дела, напред поменута, пружао савременицима и потомцима, толико и његово причање о самоме себи; у колико се писма не могу мерити обликом и књижевном вредногаћу с тим његовим главним сиисима, у толико опет с друге стране, боље и верније но и једно друго дело Доснтнјево, нриказују дугау старца Доситија, а и огледало су оних узвигаених мисли, које су Доситију и његовим сиисима обезбеднле једно од најугледнијих места у историји српске књижевности. Књижевни рад Доситијевих ученика приказаи је у овоме ко.1у Задругиних књига у Лирским песмама Сарјлијним; оне припадају оном „славено-српском" одсеку, кад се у остварењу Доситијевих принципа било стало на пола пута, али су већ захваћене струјом народних песама; у њима сесједне стране осећа