Prosvetni glasnik

« хроника 619

вољније коло. За осмо коло одзив је задругара још повољнији. Самих добротвора се уписало у току 1899. п од почетка ове, 1900. године па до сада деведесет, п то 73 из Србпје, 9 из Аустро-Угарске, 5 из Босне и Херцеговине и 3 из Старе Србије, те је све то, заједно с ранијим добротворским удозима и са уштедама од годишњих прнхода, учинило, да је на крају рачунске године, у осмој години Задругина живота, стална главница износила 63.01Г36 дннара, што се већ може сматрати као поузадана материјална основа за бЈ г дући све успешнији рад Задругин. Изгледи за будућност Задругнну још су ружичастији, кад се сталној главници њеној дода и вредност књпга у Задругпну магацину, која у најмању руку пзноси преко 40.000 динара. Врло је повољан знак за Задругу, што се све више множн број лица, која своје драге, или иначе заслужно покојнике уписују за добротворе Задругине. И број осталих задругара за осмо коло надмаша све досадашње године, па је одзив за осмо коло повољнији, но што беше одзив и за пето коло, јер се већ до сада, без добротвора, пријавило за осмо коло 7214 Задругара, п то 4836 из Србије п 2378 из осталпх земаља. Кад се овн бројеви упореде с бројевима задругара, пријављених на ранија кола, опажа се знатно повећавање броја задругара и у Србијп и ван Србије, п ако би се с правом могло очекивати, да овај број задругара ван Србије у будуће буде и много већи, но што је до сада био. Доста је повољно стање н чланова оснивача, којих је за осмо коло више, но што пх је било раннјпх година. Али док се у Србији у повећавању броја задругара одржала п ове године сразмера између оснивача и улагача (за осмо коло 35'5°/ 0 осннвача од збира оснивача и улагача, а за седмо коло 36°/ 0 оснивача према целокуниоме броју оснивача и улагача), дотле је ван Србије само порастао број улагача, а број оснивача је остао готово исти (на осмо коло пријавило се само 12*7°/ 0 оснивача према целокупноме броју оснивача и улагача, а на седмо коло 18%)- Али ова нојава не може нн мало ружно утицати на општу радост свих пријатеља ове наше установе, коју мора изазивати ово опште растење Задругиних чланова. У осмој години Задругина живота Управа је Задругина огледала, да приступи остварењу оне лепе жеље своје: да се Задругине књнге почну ширити и у српске крајеве под Турском, у које и иначе ретко доиире српска књнга. Овај је оглед био успешан. Да би растурање Задругиних књига у тим српским крајевима нмало што мање сметња и незгода, Управа је све књиге, намењене тим крајевима, претходно предала турским царским властима на одобрење, и до сада је добивено допуштење слободнога растурања за 38 књига редовнога кола и за све књиге Забавника, те је у минулој годинп у самоме косовскоме внлајету растурено на 1700 Задругиних књига. И доходак од продаје књига ранијих кола значајан је за оцену успеха Задругина рада. У том погледу 1899. година показује леп на40 *