Prosvetni glasnik

736

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У том смисду је и Фребед живео за сва времена, ма да му је мадо исиадало за руком, да задатак, који је сам поставио, јасно схвати. Што су философи старе Грчке мислили у погледу васпитавања деце; што је хришћанство у припципу остварило односно небесног царства дечјег; Н1ТО се педагогика као наука од времена .Аутерова старала да оснује у теоријама, пуним историјске одређености, али инак више за целокуино аоље васиитања: томе се хоће данас да да облик и боја\ хоће се, велим, тиме, што се тежи, да се одржи интересовање за један најважнији и најтежи део васпитања, — иитересовање, које је „стара будала из тириншке бање Либенштајна" иодстрекао својим духом и искреношћу осећања. То хоћемо и ми. Да како, да још увек противннци „нове" васнитие методе јако осећају дејства пруског мпнистарског рескрипта од 7. августа 1851. год., који је хтео да дискредитира забавишта као „једатт део Фребловог социјалистичког (!) система и због тога што се тиме хоће младеж да образује атеистички (!). Па и до овога тренутка нису ти исти ништа пропустили, што би изгледало да упропашћава популарисање и ширење забавишта. Нека се шире они са својом милом им глупошћу; будућност нпак припада онима, на чијој се застави васпитавања на далеко сија права хришћанска изрека: „Ходите, пустисте нас да за децу живимо", напнсана словима иајјаче љубави. Иа какоидане? Оно, што је у пстини добро, обарало је све препреке, које је постављала накост н глупост, да би сузбила добро. Све ово, што је нашим курсом за образовање забавиља створено, победиће у скорим временима, и повућп ће за собом неодољивом силом и оне, који, држећи се омиљених старих навика, мисле, да се ту ради око нечега новога, што би стајало у противречностн с друштвеним традицијама и с признатим основним правилима педагошким. Њнх треба прво уверити, да је. с Фребловом идејом исто тако као н с — Колумбовим јајетом; и ми се смемо надати и смемо очекивати, да ће се то уверење свуда онде укоренити, где наше приправнице дођу, „да надгледају и негују млади нараштај, који је Бог по своме подобнју створио". Шлески земаљски шеФ 16. маја пр. г. прнликом отварања забавишта, спојеног са државном женском учитељском школом у Тропави, дао је израза истој нади н истом очекивању речима: „Пекаг би овај завод, који данас отварамо, наскоро унео свој благослов у лородичне кругове наше вароши. Он ће га раширити и изван варошких граница Троиаве но свој Шлезији, и то иреко ирииравница, које ће, ношто се спреме у овом забавишту, за то се својски заузети у своме будућем животу и иозиву". Благотворни угицај забавишта неће се само у Шлезији опазити. Он ће се велеленно показати у целој Аустро-Угарској, чим се само буде образовало довољно забавиља, које нису странкиње. Он ће се још и тиме показати, што ће се онријатељене породице сложити, да своју децу купе час у једној, час у другој кући у заједничке игре и заједнички рад под