Prosvetni glasnik

К0ВЧЕЖИ1

ВИШЕ ДЕВОЈАЧКО ВАСПИТАЊЕ У ФРАНДУСКОЈ НАПИСАО Др. ФРАНЋИШЕРЗ ДРЋИНА ПРЕВЕО Иван ШајковиЂ

I Историјски прегдед Мис.1и и нред.10зц о уређељу девојачкога васшиања јављају секроза сва времена, али тек у нашем столећу иду упоредо с практичкил покушајима и воде ка укупној, једноставној организацпји. У старом веку класичном заузимала је жеиа подређени положај у породици, будући потчињена својем мужу и ограничена на уггсчхегом, као што су све до данас жене мусломанске затворене у хареме. Наиори за еманципацијом веома су реткн и усамљени појави. Нећу ра широко говорити о утопијама Платоновим , који је ваљда први с убеђењем ироиоведао ириродну једнакост оба иола и жени не само давао једнака права као и човеку, већ јој је постављао и једнаке дужности (жена исто тако као и човек хреба да се вежба у оружју, у бој да иде, коња да јаше и да снагу своју сматра за најбољу заштиту), нећу наводити депих мисли Плутархових, који у својим иоукама о брачном животу одређује, како место припада супрузи у кући, и поучава, да жена треба да буде својем мужу не само помагач у телесном раду већ друг и помагач у васпитању деце,. а тога ради треба да је с њим подједнако образована (обучавана и у математици и филозофији), како би се ,нежност душе унела у ње још красотом лица, љуикошћу речи и држесношћу држања". То су све усамљене мисли ллеменитих духова, којима стварност тога доба, доба ропства и понилГења женина, никако није одговарала. У средњем веку хришћанство ј.е узвисило положај жене у породици; и друштву. Маријански култус и појава ритерства на то су утицали.