Prosvetni glasnik

254

ИРОСВБТНН ГЛАСНИК

ковао је Јовановића за ову слику златном модаљом првога реда. * Млади српски уметник одликован. — Питомац Матице Српске, Стеван Алексић, слушалап сликарске академије у Минхену, својии уметничким студијама постигао је врло леп успех. Он је ове године за своје слике одлпковаи иохвалницом, а једну од његових слика-етудија, која се одликује необичном вештачком израдом, откунио је за свој атеље један нрофесор минхенскс сликарске академије. * Вајарски радови Ђоке Јовановиђа. — Ђока Јовановић, вајар, изложио је на париској светској изложби своје вајарске радове, и њима је постигао леп усиех; оцењивачкн с} т д иариске изложбе одликовао га за ове радове златном медаљом. * Конгрес за позоришну уметност. — Сада, за време светске изложбе, прцрсђују у Паризу низ најразноврснијих конгреса.. У низу тих конгреса је и конгрес за нозоришну уметност, који је одржан у другој половини месеца јула. На овоме конгресу су претресана и расправљана не само питања, која се тичу драмских писаца, глумаца н позорпшних иредстава, већ и пигања о унутрашњој и спољашњој архитектури нозоришта, о безонасности гледалаца на случај пожара и других несрећа, о декорацијама, костимима. Прегресало се н иитање о приказивању класпчних и сувремених комада.

р а н о 0 рудама у Србији. — У „ПестерЛојду" је штампан леп и прегледан чланчић о рудама у Србији. Тамо се велн: Од неколпко година на овамо

развијају се у Србији рудокопи и сада се све чешће улажо у њих страни капитал. Срнска се влада труди, да унапреди рударство и даје велике повластице иредузимачима. Да би се добила верна слика о садашњем стању рудишта у Србнји, послата је на француску изложбу читава збирка разних руда и рудокопних нроизвода из Србије. У исцрпном каталогу и прндоданим геолошким картама изнесени су геолошки односи у Србији и ноказано је, где се који минерали налазе. Прво место у овој збнрци заузима злато. У Србији се налази злато понајвнше на источним странама њеннм, у углу између Дунава и Тимока. За екснлоатацију рудника има воћ више синдиката. Највнше су обрађени и геолошкп испитани рудници гувернера Банке, Вајферта; они леже у тимочком крају и обухватају 1200 кв. км. Сви потоци и речице, које се сливају са истока у Тимок, носе злато и у изложеним нробама има ирилично великих парчади. Ну предузимачи обраћају већу пажњу вађењу злата из рудннка него из река. Јер се на ДелиЈовану налази злато у сериентинском камену, а у иланипи крај Влагојева Камена има га и у мраморном камену. Једна тона оваквог камена даје често 40 до 60 грама злата, а кварцовн дају н до 200 грама од тоно. Код Реснице крај Пека већ је отворен златан рудник ; за екснлоатацију овога рудннка састављен је францускн синдикат и од тоне ископана камена добива се 10 на до нреко 100 грама злата. Већ одавно су наишли у Србијн и иа велике мајдане олова, у комо има сребра. Велики је број и старих рудника, у којима се још и пре римских времена у велико радило. Олово код Рииња, крај Београда, им.а осим сребра још и 7" 0 цинка и експлоатише га једно енглеско друштво. Оловне руде у Кучајни имају највигае злата и сребра и дају по тони 6—200 грама злата Из њих се уједно и до 40°| о сребра добива. Код Црвсног Брега, недалеко од Врања, на-