Prosvetni glasnik

НАУКА II ПАСТЛВА

181

развитку, њиховој грађи и животним појавама. Према томе Аристотело се молге сматрати .и као осиивалац Уиоредне Анатомије. Његова су деда у којима је ирестављено све знање опога доба, у многоме послужило за основ наше науке. Пратећи Вел. Александра на многим његовим завојевањима а наоружан богатим литерарним средствима, Аристотело је познао огроман број животиња (наравпо за оно доба) и на балкапском полуострву — Македонији и у Азији. Он је био нрви, који је нашу науку увео у ред индуктивних наука. После Аристотела наступа нравн застој у нашој науци. У старом веку још једппо су се лекари, из школе НуросгаШз-ове, бавилн анатомијом животпња — сисара, не би ли по њиховој грађи добили слику организације човечјег тела и тако утврдили дијагнозу о човечјим болестима. Једно од најзнатнијих дела класичпог доба, јесте човечја анатомија од С1аш1ш8-а Оа1епи8-а (131—201 после Хрпста). Опа се оснива поглавито на опажањима, која су задобивена на псима, мајмуннма и т д.; јер се тада осећала одвратност, да се људске леишне узимају за предмет паучпог испитивања. Овако је трајало кроз цео стари и средњи век све до иовога века, када се почела понова штампати п пзучавати дела Аристотелова. Предазећи преко овог доба у коме се испитивање природе свело само на систематику, поменућемо, да су се тада науком бавилн поглавито свсштепнци п калуђерп по манастирима, те је била наука одвојена — скривена од остадог света. Па ипак је штампање ових старнх, као и новијнх књига, изазвало општење и измену мисди између појединих људи и разних земаља, као и тежњу, да се животињски свет директно иосматра, не толико испитивања ради, већ да се потпомогне п одржи угдед и ауторитет старих научара и повим искуством. Наравно, да је ово самостално посматрање прнроде било од користи; јер је стварало самосталне раденике, који се нпсу могли сложити са старим нисцима или њиховим заступницима. Тако већ УезаИиз, творац модерне анатомије (1514—1564) устаје иротиву Оа1епиз-а у својој књизи „0 грађи човечјег теда", геога опет брани ЕиМасћго (умро 1574). Из номенутог дела видимо, да је Везад већ имао куражи, да људске лешине испитује и тако је у Гаденовим списима доказао многобројне грешке, које су проистекле од туда, што су се многп паходци на животињама, без икакве критике, просто пренеди на човечје тело. Корегујући тако Галена,- Везад је ступио у жестоку препнрку са својим учитељем бгШиз-ож, који је био енергичан бранидац Галеновог ауторитета а тако исто и са својим сдавним сувременпком ЕжтсМив- ом, који је много донринео за развијање Упоредне Анатомије. Наравно да се тада обраћала поглавита пажња на кичмењаке, пошто су они ио својој граћи најближе стојади човеку. АтЂгогве Раге (1517—1590) реоорматор хнрургије, упоређује већ скелет снсара и тице са човечјим скедетом. Шо1ап (1577—1657) упоређује скелет човечји са мајмунским. УоЈЉег Сог-