Prosvetni glasnik

200

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да је један наставннк долазио просечно на 1.274 становника (у градовииа на 572 и у седима на 1620 становника). По кваллФикадијама бидо је наставннка, који су свршили: Велику Шкоду 0-06° јО) нешто Велике Школе 0 - 33°| о , Земљоделску Школу 0 - 33°1 о , Учитељску Шкоду са исиитом 44-49°( 0 , Учитељску Шкоду бвз испита Г49°| 0 , нешто Учитељске Шкоде 1'71°| 0 , Богосдовију са учитељским испитом Г38°| 0 , Богосдовију без учитељског испита 3 - 85°| 0 , нешто Богосдовнје Г16°ј 0 , цеду впшу гимиазпју 0 - 39°| о , нешто више гимназије Г71°| 0 , нижу гимназију 2-53°| 0 , нешто ниже гнмназије 1"43° 0 , цеду реадку 0*17°ј в , нешто реадке 0 - 38°| о , Вншу Женску Шкоду са учитељским испитом 38*30, Вишу Женску Шкоду без учнтељског испита 7*76°| 0 , нешто Више Женске Шкоде 0 - 88°| о , само основну шкоду Г65°| 0 . Према овоме, бидо је наставника с довољном спремом 92"29°| 0 п с недовољном снремом 7 - 71°| 0 . По оценама шкодских надзорника бидо је на крају 1894.—95. шкодске године наставннка: одднчних 659 (37-34° 0 ), врло добрих 714 (40*45°| о ), добрих 249 (16*66°| 0 ), слабих 82 (4-64 0 !,,) и рђавих 16 (0*91°[ о ); 51 наставник нпје био оцењен. Просечна оцена усиеха свих наставника износнда је у тој годинп 4-08. Према плати било је наставника 5Г54 о: 0 , који су имали годишњу плату од 1050 н више динара и 48*46°| 0 , који су имали годишњу плату мању од 1050 динара. Просечна годишња плата једнога наставника основних школа износила је у тој годинп 1.053'49 динара. У тој годинп напустила су службу 152 наставника (8*37°; 0 ) и то: 59 (3'25°ј 0 ) отпуштено је, 16 (0 - 88°| о ) пензионовано је, 36 (Г65°| 0 ) умрдо је, 33 (1*82°ј 0 ) су дада оставку на учитељску сдужбу, 2 (0-11°| о ) су примила свештенички чин, 3 (0*17°| о ) су прешда у другу службу, 9 (0.50°| о ) је нанустило дулшост. Морталитет наставника основних шкода пзносио је у овој годинн Г65°| 0 , и то у сеоским школама 1*73°| 0 , а у градскнм Г50°ј о . У тој години кажњено је за разне кривице 2-42°ј 0 насгавника. У 1894.—95. шкодској годинн било је у свима основним школама у Србији, у почетку године 90.004 ученика: 75.041 ученик и 14-963 ученица; у сеоским шкодама бидо је 55.142 ученика и 4.727 ученпца (свега 59.869 ученпка и ученица) и у градским школама 19.899 ученика и 10.236 ученица (свега 30.135 ученика и ученица). До краја школске године остадо је само 73.522 ученика и ученпца (6Г697 ученика и 1Г825 ученпца). У једној основној школи било је на крају школске године просечно 75*3 ученика (у сеоским школама по 60 - 5, а у градским по 153-1 ученик). На један разред додазидо је просечно по 19-9 ученпка (у сеоским школама по 16*3, а у градским по 37*4 ученика). На једнога наставника долазило је просечно по 40 - 5 ученика, у сеоским школама по 40 - 8, а у градским по 39 - 9 ученика), и то у мушким школама по 4Г1, а у женским по 36-7 ученика. Према простору у учионицама на свакога је ученика основних школа долазило просечно по 3 - 62 т 3 . По разредима било је у тој години у основним школама ученика: у I разреду 36*04°| о , у II разреду 24-05°ј о , у III разреду 20'55° о , у IV разреду 17 - 14° 0 , у V