Prosvetni glasnik

210

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

брда 15одна. У љсиу су најдешис испољени терцијарнн слојеви скопаљске котдине, а у исто се време моасе видети, како долазе непосредно преко кристадастих Фидита. На з г даску у поток, п то на девој страни љеговој, може се проматрати, да фидити , као готово свуда на Водну, имају правац ССИ—ЈЈЗ. Преко њих додазе компактни, ретко (у горњем хорнзонту) распаднути, беди лапори, која чине гдавни део терцијарног терена и поддогу свим осталим његовим слојевима, и у којима се налазе трошни фосиди (Ме1апор818, ХЈто). Укупну им дебљину није могао одредити, јер су покривени осулинама из горњих слојева. Изнад дапора лежи сдој угља, око 0.3 м. дебљине. Местимице је угљени сдој растављен сдојем црне, песковите и угљените глине, пуне Фосила. Само је на јодном одсеку запазио, да је између ових слојева уметпут и један слој шљунка, 0 - 3—0-5 м. дебљине, у којем се такође палази доста Фосила; овде је угљони слој само 5 см. дебео. Угаљ је покривен иди црном, песковитом глином (0-3 м.), пзмешаном с угљем, или шљунком (0 - 2 н.), нреко којег додази угљенити лапор (0-5 м.), плп глина с Фосилима, или, најзад, дебео слој лапора (4—12 м.). Све је покривено дидувијом. Терцијарни су слојеви потпуно налегли на шкриљасту масу Водна; пружају се такође правцем ССИ—ЈЈЗ, а пад им је у толико већи што се вишо приближујемо брегу, док при самом крају не достигну нагиб од скоро 80°. Значајно је, да их надазимо до висине од преко 800 м. 7. II. С. ПавловиЛ саопштава резудтате својег нроучавања носдате Фауне из Бабиног Дола. — Норед Фосида Ме1апор818 зрес. (гладак, истрвен), ИапогМв 8рес. (из груие Иаиогђхз согпн), Иапог1)18 врес. (снтан, нзломљен) и Р8еи(1оатп1си1а врес., којн се не дају ближе одредити, поолата Фауна обилује повим врстама : 1)Гп,па ^гасШв ноу . 8рес., Шапа ашрИог поу . врес., 1)1апа Ре1сотЈсЈ поу . врес., Кеп1о(1оп1а Ви8ка1от1С1 иоу. зрес. и Ме1апор«13 Каис ноу . зрес. Изложивши у кратко дијагпозе поних врста, истиче затим нови хабитус Фаупе, којем се бабинодолски терцијарни слојеви несумњиво сдажу с далматинским меланопспдским лапорима. Овако се сада могу окарактерисати и терцијарни слојевп у самој вароши Скопљу (п у онште у цсдој сконаљској котлинн) што се досад, према Фауни, коју је 1877. год. описао Лео БгЈргерштајн, није могдо тврдити. Св. 1*.