Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

215

1. Једна од великих незгода овога васиитања у иољу јесте скуиоКа. Разуме се да тај недостатак иде уз ту систему. Све што треба, ваља колеж да илати, јер се држава ни мало не стара о васпитању пеплемићске деце. Кад бн учениди мање плаћади, они пе би имади онако скупоцену инстадацију. Ваљало би мање поља за игру имати; а не би стајадо боље ни са учионицама, ни са бпблиотеком, гимнастичком салом и т. д. 2. Жоже се то све удесити и са мање трогика. Адп би то бидо све друкчије. То би били екстернати, где би се давада само наука, а не би се васпитавало. У Фрапцуској је наука ванредиа, ади васпитавање је никакво, илн без ма»10 не тако. Сем тога то би све морадо бити у граду; а баш се хоће да избегне градс.ка морадна атмосФера. Васпитање на селу даје придике да се може дати извесна сдобода деци, а без те слободе васпитање је тешко, или се своди на учење. 3. Вама изгледа да одвојена соба нијс неоиходна. И није. Алп кад се има заједничка спаваћа соба, велика трпезарија, двориште за забаву н т. д. опда ваља надзорника, па приправника, ма се они како иазивали. Онда је то сасвим други систем. 4. Да ли нема завода, који су истог иравца, а само под скромнијим условима. Сви заводи за науку у Енглеској стају врло скупо, али ни један као овај у Хароу. У осталом, у колнко се више илаћа, васиитање се у толико брнжљивије врши, а што нансиои мање кошта, већа се пажња обраћа само поучавању. То је нужна последица, јер не узмогне ли ученик да се баци на тај луксуз, да плаћа за скупо васпитање, то је ои од сиромашнпјих роднтеља, и оп онда мора да тражи да себи ухвати места у колежу својим радом. Ученик тежи да има испнт, којн ће му створити каријеру, а за тај му се испит ваља спремати. Његов рад има неносредан н позитиван циљ. Он пе тражп васпитања. Он се пашти да набуба све по програму, и учење потискује све. То је као и у наших лицеја. Такав је систем и некнх енглеских колежа, као Св. Павла, у Лондону (у граду), школе краља Едуарда, у Бирмингену (У граду) и т. д. Тамо се много мање плаћа за пансион. Ученици су екстерни или у пола пансионатски, циљ им је да иоложе испит. Умни нпво је у овим заводима веома висок. Ученици су ионајвише из породица лекарских, адвокатских, проФесорских, књижевничких п то не богатијих. 5. Да ли нсма државних установа те врсте ? Не. У осталом ту би држава само бацпла свој повац, или би била принуђена до им промепн правац. Ако би држава имала своје заводе за средњошколско образовање, то би било за Фабриковање чиновиика. А у Енглеској је батп уочљиво, да има мало чиновника; колежи као овај у Хароу не дају чиновнике. На против, лицеји су тамо врло чести, а. нарочнто после реФорме На-