Prosvetni glasnik

282

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

то је л.акше и интересантније, него одвојено нредавадње пз саме граматике. Граматичка иравила изводе ученици индуктивним путем, на основу сдичних примера, којн се узимају нај више нз читанке. Тако добивена правпла ученицн нрнмењују, конструјншућн сами нове примере у говору и при писању. То исто важи и за књижевне облике. ПГго више има саморадње при проучавању језпка п књпжевности с Формалне и с логпчке стране, тим се внше употребљава хеурнстпчки метод. А генетпчкп метод иревлађује при учењу књижевности и њене псторије. — Овде се употребљава већнном диалошки облнк предавања, је,) ученпцпма је матерњп језик познат, па у азговору, којп је пнтерссаптнпјп од самога саопштавања, могу лакше научити оно што не знају. А монолошки се облик употребљава само онде, где се излаже нешто сасвим ненознато, као ннр. из историје књнжевпостп. г) Најглавннја су средства овде: 1) правилан гопор наставников, на који се ученпцн угледају; 2) занпмљнвп и децц иримери нз читанке п други одабрани прнмерн; 3) објашњавањ е садржнна н облнка; 4) оележење на табли: примера, облика, распореда, прегледа п т.д.; 5) иоказивање правилнога н лепога говора н читања за углед ученицнма; 6ј задавање и коршовање ппсмених радова; 7) читапке и уџбеници. — Најпотребнија су средства за разумевање на нижем и средњем ступњу нрп учењу граматцке. д) При појединим предавањима иоступа се овако: 1) Постуџак ири читању. — Овамо долазе: читање чланака пз чптапке п лектира писаца, и уз то вежбање у причању и описпвању, у говору и разговору. Еод читања разликује се механичко, логичко и лепо читање. Прп механичком читању захтева се тачно изговарање појединих речи, н у њнма слогова и гласова, без изостављања и мењања истих, и течно прелажење појединих речн п реченица, што зависи од брзога прегледа и лакога схватања слова у речима или слика појединих речи, тако да је довољан један поглед, па да се очима обухвати цела реч, не загледајући баш свако слово тачно и одвојено од других слова и не адислећи на облик слова и на начин писања; до је дакле више несвесио нрегледање слова, док је свест управљена на значење онога што се чита. На то се мора пазитп парочито у ирвом разреду, н доцније, у вишим разредима, кад се учи стари словенски језик. За то је иотребно дуже вежбање, али увек у вези с разумевањем. садржине. Еод логичкога читања претпоставља се течно читање штампапих и писаних слова, на се свест одмах обраћа садржини речи и реченпца. Ту се захтева од ученика, да већ ири прпом читању мисле о значењу и вези речп и речепица, које прегледају и прочитају. Ово читање иде ириродно тако, као кад би ученици сло-