Prosvetni glasnik

ВАУКА Л НАСТАВА 291

Именовани нас изрази сећају на нешто, што нам је познато; алн наше знање, да нам је то иознато, није још мишљење. То познато јесте извесна слржена представа (групе ии низови). Она има много чланова. Ако можемо, кад чујемо какво име, да задржимо у свести укуину представу и ако покушамо, да све чданове њене једно за другпм доведемо до што је могућно јаче јасности, то онда мислимо. Жишљење је, дакле, саособност, да се садржина какве сложене иредставе јасно иредстави у свести. Из овога је лако увидети, шта је потребно за мишљење. Безусловне претпоставке за мишљење јесу: а) да има иредстава и б) јасна реиродукција. Само ако су ови усдови испуњени, можемо да мислимо. Јасне репродукдије представа, која је за наше мпшљење потребна, само онда може да буде, ако успемо, да све друге представе одстранимо нз свести. Ннкада не ћемо моћи о каквоме предмету темељно да размислимо, ако нас неко једнако узнемирава својпм разговорима или пнтањима. Разум. Ученпк у нижем разреду заиста може представити каиљпцу росе, као што то може ученик впшег разреда. Дете има представу о шмрку; али онај пак, који гради шмркове, познаје његову направу још боље; он нам може датп јаснпх података и о појавама прп раду са шмрком. Ученик представља, да се сунце окреће; ми пак можемо ту појаву да разјаснимо. Ови примери показују, да може постојати велика разлика између иредстава о једном и истом предмету код различних људи. Ако су нагие представе о једној ствари иотиуне и иравилне, а ученикове пак неиотиуне н неиравилне. то онда располажемо разумевањем дотичне стварп, а ученик га пак нема. Имати разума значи ирема томе што и имати иравилних иредстава и са нима моЛи иравилно мислити. Из овога следује, да разум каквога човека не досеже даље од његових представа или његових знања. Тако исто излази, да ученик још никако не добија знање или разумевање ствари, ако само механпчки изучи своје задатке на изуст. С тога треба разликовати знање речи од знања ствари! Подела. У следећим чланчнћима овога дела ће бити говора о мишљењу у оиште, за тим о представама онога, што је леио, даље, о морално-религиозним нредставама и најпосле о представама нашег властитога ја\ другим речима: а) о разумној или логичкој свести, б) о естетичкој свести, в) о морално-религиозној свести, и г) о самосвести. Понављање и примена. Именуј ствари, о којпна можемо мнслитп! Шта зовемо мншљењем? 0 чену не можемо мислпти? Где се најбоље може 19*