Prosvetni glasnik

292

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

о нечему рлзмишљати? На питање: „таме мнслимо?" одговорн један ученнк: ,мозгом". Поправп тај одговор! Ко има разума? Кад се види, да-неко о каквој стварн нема разумевава? Кад нрирагаћује човечјн разум? Кад увећава меморирање круг нашег знања ? Покажи везу међ разумом и памћењем! Колнко врста представљања разлпкујемо? Како називамо те облике свестн? А. Л 0 Г И Ч К А С В Е С Т 23. Расуђивање Расуђивање. Корен, стабдо и круна јесу дедови јабуке (дрвета). Бода може испарити и.ш се замрзнути. Квадрат има четнри једнаке стране. Дипа није цбун. Италија је краљевина. Лагаае је грех. То је моја књига. Онај човек нпје мој пријатељ А. Ко пзговара ове реченнце (али не подражавањем само!), расуђпвао је. Расуђивање је иретходпдо пзговору; оно је један обдик евести пли, правиднпје речено, један облик мишљења. Из овнх се примера внди, шта мора да чини онај, којп расуђује. У првом случају морао је какву јабуку (дрво) опазити пли представити тако, да прво обрати пажњу на корен, па на стабло и најпосле на круну, да бн се тп чланови представе јабука мог.1и јасно представити једно за другим. На тај начин добио је троструки расудак, којим је рашчлањена садржина представе јабука (дрво) у своје елементе. КоД расутка: „Пталија је краљевина" тече нредстављање овако: Од ових двеју нредстава ,Италија" и „краљевнна" јесте „краљевина" старнја. Она може да се појави у свест, ако се н. ир. помисли и на днчност, која влада у Пталији. Тај члап представе (краљ Умберто) ступа јасно у свест п горњп је расудак готов. У њему онај, којп расуђује, иодређује појединачку иредетаву „Италија" оиштој иредетави „краљевина". Расудак: „Онај човек није мој пријатељ А" постаје опет друкчије. Опажај оног човека репродукује представу мога иријатеља А. (По ком закону?). Када би се оиажај стоппо са репродукованом представом, то бп било познавање. Али како тога овде нпје било, јер се опазила разлпка при тачнијем опажању, то постаје одречан расудак. Расујјивање је, дакле, евест о одношају између двеју иредстава, чија се садржина јасно иредставља. Размшпљање. Ако нас ко упита о каквој ствари, о којој сми мало или нисмо никако размишљали, то нисмо одмах готови са нашим расутком ; ми се иромишљамо или размишљамо, н. пр. код оваквих питања: Колико становннка има Хамбург? Колика је разлика у времену међ Амстердамом и Петроградом? У који ред животиња спада делФин? Зашто је летп после кпше хладовитије? Код последњег прпмера представићемо, шта бива после кише: кишнпда делом испарава; тиме се трошн топлота; она се пак одузима од земље и ваздуха; услед тога су земља и ваздух хладнпји. Размпшљањем