Prosvetni glasnik

ковчвжии

489

Вредност ових удружења не лежи само у материјалној помоћи оних који иате. Она имају и своју васпитну важност. Она у раној младоети буде саучешће нрема невољнима; оиа рано почињу утицати на меко и нежно срце дечје. И наше школе имају својих сиротана; имају их можда внше но школе других народа. Многи наши ђаци грцају у беди и непољи. Ђачких дружина је мало која - ову спротињу слабо помажу. Требало би порадити што је могуће јаче да се ова удружења умноже, ова која постоје да се оснаже, па ће и помоћ коју буду давала бити осетнија, кориснија. Ово би лако извршиле непосредне школске власти, а после и други позвани Фактори. Ваља да су прошла времена, кад се с неповерењем гледало на ова удружења. Аутократна Русија измиче и у овом погледу нспред неких држава које се поносе својим слободним установама. Угледати се није никад доцкан; нримити оно што је добро није ни најмање зазорно. * * * Ово је само скица класичних гимназија руских. До нотпуне слике треба још доста. Љуб. М. ДлБНДОВНћ

ПЕДАГОШКА ПРОМАТРАЊА у ЈЕДИОЈ ПАР ИС^О Ј УЧИ ТЕ ЉС ^ОЈ Ш ЦО Л И

У једном немачком часопису за иностране школске прилике') штамиао је пре кратког времена ректор учитељске школе из Прицвалка, г. Мбс, интересан извештај о једној мушкој учитељској школи у Наризу. Писац је лично проматрао прилике н наставу у овом заводу, те нам његова ироматрања и његов извештај могу доста лепо представити ову школу у Паризу, па у неколико представити нам прилике и другпх расадница Француских учитеља. Учитељска школа, о којој је овде реч, налази се у Отеју (Аи1еш1), једном од новнјих и најленших варошких крајева. „Велике лепе куће, ппше овај извештач, окружене дивним баштама; варошки крај, у коме и нема трговина, хотела. или каФана ; широке, засађене и мирне улице, чпне благотворну супротност овога краја према живим, бурним улицама у унутрашњости Париза као н ирема сиротињским пли Фабричким кра-

Ј ) 2еЈ18с11г. ј\ аи51апс1. ТЈп(;егпс1118\уе8. 1899. ГШ. I. р. 19 е4г.